Ako ste mislili da je rad na daljinu spas, razmislite dvaput: Zašto ovaj radnik hoće nazad u ofis?

Za mnoge nije novina da rad na daljinu ima (dosta) svojih mana, iako nam u prvi mah deluje kao "privilegovana opcija".

Takva vrsta rada bila je u povoju još pre nekoliko decenija, ali je šefovima najveći problem bio što ne mogu da "nadgledaju" zaposlene. S druge strane, mnogim radnicima je tokom 2020. i ove godine smetalo što se gubi granica između posla i privatnosti.

Teme za vas

Kako ovih dana piše FastCompany, iskustvo autora i govornika Marka Kroulija govori da - uprkos tome što je u radu od kuće mogao duže da spava, ruča s porodicom ili vežba - ipak želi da se vrati u kancelariju.

Naravno, na početku je sve bilo "idealno".

- Odmah sam počeo da maštam o tome kako bi bilo sjajno da više nikada ne moram da putujem toliko do posla (75 minuta u jednom smeru). Ali, nakon što sam propustio samo nekoliko dana u kancelariji, iznenada sam shvatio da je vreme koje sam uživo provodio sa kolegama to koje mi je omogućilo da uopšte mogu da radim na daljinu - ističe Krouli.

Dodaje da je sjajno to što bi uštedeo vreme ne putujući do posla, ali da je njegov uspeh u virtuelnom vođenju tima zavisio od "prave veze" sa kolegama, od "naletanja" na ljude u hodnicima, brzinskog ručka sa šefom, ili održavanja sastanaka u konferencijskoj sali.

- Uprkos tome koliko je ideja trajnog rada od kuće postala popularna za mnoge ljude danas, počeo sam da verujem da rad na daljinu, puno radno vreme, šteti ljudskom blagostanju, a da ne spominjemo uspeh organizacije - napominje ovaj autor, a prenosi dalje FastCompany.

Kako kaže, "bez nekoliko dana, provedenih u kancelariji svake nedelje (kada su svi tu), šteta za sve je mnogo veća nego što bi ikada moglo da se zamisli".

Foto: Shutterstock

Osnov svega je, kaže, činjenica da su kancelarije primarno mesto za povezivanje ljudi. I zaista, dosta ljudi je iskusilo osećaj usamljenosti tokom 2020, kada se masovnije radilo od kuće nego ove godine, što svakako može loše uticati na mentalno zdravlje i blagostanje. Takođe, dnevne interakcije su bitne za uspeh.

Istraživanje jedne profesorke sa "Brigham Young University" pokazuje da je najvažniji prediktor dugog života društvena integracija - a to znači sa koliko ljudi se svakodnevno povezujemo. Nova studija sa Univerziteta u Čikagu to potvrđuje, pokazujući da nas održavaju rutinske interakcije koje imamo sa bezbroj ljudi uključujući radnike iz različitih oblasti, osoblje iz kafića, ljude koje srećemo u teretani itd.

(Telegraf Biznis)