Predviđaju da bismo ubuduće mogli da radimo 60 godina: Ali, evo zašto to nije nužno loše

Ljudi bi uskoro, u proseku, mogli da žive 100 godina, što verovatno znači i više godina provedenih na poslu. To bi i moglo biti dobro, ako iskoristimo priliku da "redizajniramo" rad.

Upravo o tome ovih dana piše "The Atlantic", navodeći da bi buduća karijera mogla da podrazumeva čak 60 godina rada.

Teme za vas

Vest je, zapravo, ovako glasila: "U Sjedinjenim Državama, demografi predviđaju da čak polovina današnjih petogodišnjaka može očekivati da će doživeti 100 godina".

Ali nakon toga, nekoliko stranica niže, usledilo je alarmantno predviđanje.

"Tokom tih 100 godina života, možemo očekivati da ćemo raditi 60 ili više godina". U SAD je, inače, prosečna starosna granica za odlazak u penziju 62 godine, prema anketi Gallup-a. Za većinu ljudi, 40-ak godina rada je više nego dovoljno, tako da je ideja o dodatnih 20 - zabrinjavajuća.

Ali ako 60-godišnja karijera zvuči kao noćna mora, možda je to zato što tih 60 godina rada zamišljamo u odnosu na to kako je danas: nefleksibilno, sveobuhvatno, loše usklađeno sa ritmovima života.

Doduše, pandemija jeste donekle promenila "krutu" poslovnu politiku u mnogim firmama, ali čini se nedovoljno. S druge strane, naglasila je neke dodatne probleme.

Istraživač koji je nadgledao izveštaj misli da bi trebalo da počnemo sa "ludilom" srednjih godina. Direktorka Centra za dugovečnost, pri Stenfordu, Laura Karstensen, navodi da "radimo pojačano tokom godina u kojima dobijamo decu, dok često brinemo i o starijoj rodbini - jer mnogi ljudi zavise od nas".

Foto: Unsplash

Poslovne i porodične obaveze obično dostižu vrhunac sredinom odraslog doba, što može biti zaista stresno, posebno za žene koje snose neproporcionalni teret brige o porodici. Karstensen, stoga, predlaže da se radnicima omogući da povećavaju ili smanjuju svoje sate tokom karijere, na osnovu svojih obaveza van posla.

Ona zamišlja situaciju tako da su dva roditelja u mogućnosti da privremeno smanje obime svojih poslova, sa punim radnim vremenom, na 20 sati nedeljno, onda kada brinu o maloj deci, a da zatim kasnije povećaju svoje sate.

Prema ovom modelu, ljudi bi ukupno radili isto koliko i sada, ali bi periode skraćenih sati nadoknađivali periodima dužih sati i/ili raspoređujući rad na više godina svog (dužeg) života.

(Telegraf Biznis)