Tri najtraženije struke u Srbiji danas: Sve donose dobru zaradu
Naravno, zarada je krajnji cilj i sled. Ne treba zaboraviti godine ulaganja novca i vremena u ove studije
Na osnovu podataka sa Univerziteta u Beogradu, o tome koje nauke i struke su najtražnije, možemo donekle zaključiti u kom pravcu se razvija izbor karijere u Srbiji/Beogradu - ubuduće.
Naime, psihologija je bila najtraženiji studijski program, na jedno mesto je konkurisalo čak 6,34 kandidata, u proseku. O tome svedoči analiza upisa studenata u prvu godinu osnovnih akademskih i integrisanih studija, za školsku 2021/22. godinu.
Osim toga, postoji veliko interesovanje za studijski program Informacioni sistemi i tehnologije, na FON-u (Fakultet organizacionih nauka), gde je za jedno mesto apliciralo 3,89 kandidata.
Možda pomalo iznenađenje, u "moru" novih, atraktivnih zanimanja - vezanih za IT, inženjerstvo i digitalizaciju - ali stomatologija je uspela da se "probije" na 3. mesto najtraženijih struka. Prosečno, zabeležena su 3,85 prijavljena kandidata za jedno mesto na fakultetu.
Takođe, informatika je nesporno tražena, i to na Matematičkom fakultetu, a slede logopedija, medicina, arhitektura, softversko inženjerstvo (ETF), potom farmacija i IT u mašinstvu.
- Ja sam upisala psihologiju pre 15 godina, i tada je bio trend da se za jedno mesto prijavi četvoro, petoro. Odabrala sam smer klinička psihologija, koji je kliničarima vrlo zanimljiv, takođe, ljudi biraju psihologiju ako žele da se bave HR-om sutra. Ima nekoliko predmeta, pa čak i smeri, koji se tiču psihologije rada, to je mnogima danas izazovno zbog integracije u velikim kompanijama - kaže nam Jovana Milovanović, psiholog i psihoterapeut iz Beograda.
Dodaje da oni stručnjaci iz ove oblasti, koji se opredele za rad u firmama, ipak lakše nađu posao nego kliničari. "Kompanije nude dobre uslove, jer biti psiholog u domenu psihologije rada je relativno novo zanimanje. Kolege su uglavnom imale praksu u tim firmama, nakon čega bi ostale da rade, jer nisu nikoga menjale; nikoga nije bilo na tim pozicijama".
Strane kompanije, dodaje, veoma cene HR stručnjake. S druge strane, ako želite da se bavite psihoterapijom, morate da završite specijalnu edukaciju, a ova oblast je takođe sve popularnija i plaćenija.
- Znam kolege koje su napustile siguran, državni posao i posvetile se samo privatnoj praksi. U proseku, cena po seansi je od 20 do 50 evra, mada ima i onih koji naplaćuju više, ali to su već psihijatri, koji mogu da prepišu i lekove. Početnici svakako manje naplaćuju seanse, ali vrlo brzo steknu iskustvo i klijentelu - kaže Milovanović.
Ipak, dodaje da i sama edukacija za psihoterapiju košta, potrebno je uložiti vreme i novac, budući da stručnjaci to sami finansiraju. Svaka edukacija tog tipa traje u proseku pet godina i završava se privatno. Godina je, optimalno, do 1.000 evra, mada cene variraju.
To znači da, ako želite da postanete psihoterapeut, treba da izdvojite oko 5.000 evra za usavršavanje. Osim toga, dodatni seminari i edukacije takođe koštaju, tako da sve to kasnije ulazi u formiranje cene na tržištu.
Osim toga, izdvaja se i psihologija obrazovanja kao i istraživačka psihologija. Ti ljudi mogu da rade pri različitim centrima ili ministarstvima, dakle, gotovo svakoj oblasti danas - potreban je ovaj stručnjak. Stoga ne čudi i što je interesovanje za ovim poslom tako veliko.
Takođe, opšte je poznato da stomatolozi danas, u privatnoj praksi, mogu izuzetno dobro da zarade, posebno imajući u vidu domaći standard. Isto tako, IT oblast i digitalni marketing su perspektivne oblasti tražene gotovo svuda. FON na nivou Srbije i Beograda uživa posebnu reputaciju.
Video: Da li karijera može biti neuspešna? Gde grešimo dok je gradimo u Srbiji?
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Перагеније
Посебно психолози зарађују...
Podelite komentar