Profesor koji je predvideo talas otkaza otkriva šta nosi 2022: "Svi ćemo se zapitati gde, kako i zašto radimo"

Foto: Shutterstock

Entoni Klok, psiholog i univerzitetski profesor, skovao je frazu "Velika ostavka" tokom intervjua za Blumberg prošlog maja da bi opisao talas ljudi koji napuštaju posao zbog pandemije koronavirusa koja je u toku, što je mnoge navelo da ponovo razmisle gde, kako i zašto rade. O tome je i Telegraf Biznis pisao.

Međutim, nije predvideo šta će se sledeće dogoditi: Velika ostavka je nastavila da dominira naslovima i zapanjila poslovne lidere dok promet dostiže nove vrhunce. U novembru je rekordnih 4,5 miliona radnika napustilo posao, prema najnovijem izveštaju Ministarstva rada o otvaranju radnih mesta i fluktuaciji radne snage.

Velika ostavka je inspirisala druge termine za opisivanje radne revolucije kojoj smo svedoci, uključujući „Veliku reimaginaciju“, „Veliko resetovanje“ i „Veliku realizaciju“.

Ovi narativi objašnjavaju kako preispitujemo ulogu posla u našim životima, ali propuštamo šire posledice ovog talasa otkaza i šta to znači za pojedinačnog radnika, tvrdi Kloc.

„Ne radi se samo o dobijanju drugog posla ili napuštanju radne snage, već o preuzimanju kontrole nad svojim poslom i ličnim životom i donošenju velike odluke – davanju ostavke – da to postignete“, kaže on za CNBC. „Ovo je trenutak osnaživanja radnika, koji će se nastaviti i u novoj godini".

U nastavku, Kloc deli svoja tri predviđanja o tome kako će posao izgledati 2022. godine:

Kloc veruje da će se talas otkaza nastaviti i tokom ove godine, možda smanjenim intezitetom.

Amerikanci su davali otkaze rekordnim tempom tokom druge polovine 2021. godine, a više njih planira da podnese ostavke u novoj godini. Oko 23% zaposlenih će tražiti nove poslove 2022. godine, dok je 9% već obezbedilo novu poziciju, prema decembarskoj anketi.

Fleksibilni radni aranžmani biće norma, a ne izuzetak

Sloboda rada sa bilo kog mesta postala je najtraženija prednost tokom pandemije – toliko da ljudi cene fleksibilnost koliko i povećanje plate od 10%, prema novom istraživanju istraživačkog projekta VFH.

Više kompanija će prihvatiti ovu promenu kako bi privuklo i zadržalo talente, tvrdi Kloc. „Lideri počinju da se pitaju: „Kako da damo ljudima više moći u pogledu njihovog rasporeda? Kako možemo biti fleksibilniji?’“, kaže on.

Menadžeri koji krive spoljne faktore za fluktuaciju, bilo da je u pitanju rukovodstvo vlade, pandemija, naknade za nezaposlene ili drugi razlozi – i odbijaju da ponude fleksibilne aranžmane rada biće „gubitnici koji se bore nakon Velike ostavke“, dodaje Kloc.

Očekuje da će fleksibilna radna kultura dovesti do bolje ravnoteže između posla i privatnog života i poboljšanja mentalnog zdravlja zaposlenih. „Najbolja prednost ove užasne pandemije je to što će svet rada napraviti ogroman pozitivan korak napred za radnike“, kaže on. „Posao će se uklopiti u naše lične živote, a ne obrnuto".

Foto-ilustracija: Shutterstock, Društvene mreže

Poslovi na daljinu će postati konkurentniji

Kako se kompanije bore da zaposle u Sjedinjenim Državama, sve veći broj menadžera bi mogao da se okrene automatizaciji i međunarodnim kandidatima da popune otvorene uloge.

Pandemija je ubrzala trend ka automatizaciji jer su kompanije prihvatile digitalne tehnologije usred pravila socijalnog distanciranja i straha od virusa. Svetski ekonomski forum je 2020. godine anketirao oko 300 globalnih kompanija i otkrio da 43% preduzeća očekuje da će smanjiti svoju radnu snagu novom tehnologijom.

Kloc predviđa da će kompanije ulagati veće investicije u robote i veštačku inteligenciju kako bi smanjile vreme zapošljavanja i troškove čak i nakon što se pandemija smiri.

Te iste pogodnosti mogle bi da podstaknu kompanije da zaposle više međunarodnih kandidata za udaljene uloge i da stvore još veću konkurenciju za poslove na daljinu, dodaje on.

„U Sjedinjenim Državama zaposleni obično dobijaju veće plate nego ljudi u mnogim drugim zemljama“, kaže Kloc. „Ako ste organizacija na daljinu, možete regrutovati radnike iz celog sveta koji mogu da rade isti posao po nižoj ceni".

(Telegraf Biznis)