Drvo je materijal od kojeg dosta zavisi: Zašto je šperploča skočila na 1.200€, kako to utiče na cenu kvadrata

Melanija je jedna od žena koja se obrela u muškoj industriji, a kako voli da kaže, ženama preduzetnicima bi najviše pomoglo uvažavanje, a ne floskule poput "ravnopravnosti".

U jeku inflacije koja ove godine drma svetsko tržište i drvna industrija je u centru pažnje brokera, ali i malih proizvođača. Skok cene beleži gotovo svaki segment.

Melanija Pavlović, direktorka u kompaniji JAF u razgovoru za Telegraf Biznis govori šta možemo da očekujemo u narednom periodu, kako to da su poskupeli toliko materijali od drveta, ali i kako se to odražava na cenu nekretnina.

Govori i tome koliki je izazov biti lider.

Kompanija JAF je najveći evropski trgovac pločastim materijalima, drvnom građom i proizvodima od drveta, sa tradicijom dugom više od 75 godina i prometom od milijardu evra. Grupa posluje u 18 zemalja, ima 58 filijala i preko 3.000 zaposlenih. Centrala je u Štokerau, malom mestu pored Beča.

U Srbiji posluju već desetak godina, a stigli su u ono vreme kada je kriza drmala i građevinski sektor.

• Vi ste kompanija koja posluje više od 7 decenija, pa čini se godina pandemije i ova kada je aktuelna kriza u Ukrajini, ipak drugačije deluje - kako se vaša kompanija bori s tim izazovima?

- Na početku smo imali tri zaposlena, a sada imamo 76 i stabilne partnere s kojima radimo 10 godina. Mi smo distributeri u Srbiji i nudimo usluge sečenja, kantovanja i obrade pločastih materijala u pogonima. Proizvođači vrata i nameštaja kupuju furnir, koji presuju na medijapan ili ivericu. Kupci su nam i proizvođači kuhinja i oni koji opremaju velike enterijere. Uz rast građevinskog sektora, raste i naš promet.

Ipak, mogu reći da poslednjih tri godine živimo u risk menadžmentu jer se ništa nije promenilo otkako je krenula korona. Pandemija nam je pokazala koliko smo sposobni. Najgora osobina ljudi s Balkana ili najbolja, nije srpski inat, već prilagodiljivost. Dosta dobro smo se snašli jer život i posao nisu mogli da stanu.

Nalazili smo rešenja često u hodu. Morali smo da krenemo napred.

• Kompanija na čijem ste čelu bavi se drvnom industrijom, možete li nam više reći o tome

- Mi smo praktično snabdevač proizvođača nameštaja. Razni materijali, pločasti materijali, ploče, šper ploče, građa, sve vrste drveta pa i onog koje se koristi za kuće. Ljudi su shvatili da se isplati kupiti prefabrikovanu kuću, od drveta koja više ne izgleda kao nekada kao kutija cipela, već ima dosta lepih modernih modela. Projekti su božanstveni.

• Da li ste videli šansu u ovoj krizi, drvo ipak beleži rekordne cene? Koji to materijali skaču

- 2020. godina bila je prilično stabilna, nisu skakale cene. Kad se smirila korona, krenuo je nenormalan rast koji se preneo se na rast materijala i cenu nekretnina. Taj trend još stoji u svim segmentima.

Pratim i berzu kao svaki direktor. U avgustu prošle godine krenula je da raste cena drvnog čipsa, usitnjenog drveta. Skočila je 50 odsto, pa se onda u januaru enormno prikazala na finalnom proizvodu. Prošle godine cena šper ploča skočila je sa 550 evra na 1.200 evra. Kada ste trgovac bilo kog materijala ne samo pločastog, dešava se da vaši partneri prosto ne mogu da podnesu tu cenu.

Skočila je i cena cementa, bloka gde je bilo i nestašica... Mineralna kamena vuna, niste mogli da je nađete na tržitu. Jedno vuče drugo.

• Koliko se u izgradnji sve to odrazilo, odnosno na cenu projekata?

- Ne bih štedela naše drage investitore, verujem da se investicija lepo isplati. Cenu diktiraju i komunalije, ako i njima poraste cena materijala, zarada se smanjuje, i gledaju kako da nivelišu, pa se dižu onda cene kvadrata. Svi smatraju da su cene nerealne i čekamo da se desi nešto spektakularno, a očigledno se to ne dešava.

S druge strane, imamo priliv stranaca, i cene kirije su postale nerealne. Renta koja je bila 500, sada je 800 evra, za neke ljude opet to postaje neodrživo.

• A da li postoji strah od nestašica, šta se to dešava, pa je drvo toliko skupo?

- Bilo je malo "prenapumpano". Siptomatično je bilo da su svi proizvođači pričali istu priču -  biće nestašica, nema repro materijala, što je podstaklo sumnju da su se pojedini dogovarali.

Ono što ponavljam jeste da u svakoj krizi, život mora da se nastavi, i moramo da nastavimo da radimo, da nađemo način.

• Iako je vaša industrija jedna tradicionalna, dosta ulažete u nove tehnologije, koliko je važno investiranje u inovacije?

- Važne su inovacije i nove tehnologije, ali najveći kapital svake kompanije je čovek.

Ukoliko nemamo pravi pristup prema kolegama, ako ne ulažemo u njihov razvoj, nemamo pravi rezultat. Nikakav novac ne može da nadomesti ako čoveka ne "odagajate", razvijate, negujete, poštujete, ulažete u njegovu edukaciju i razvoj karijere. Zato je dobro da postoji dobra kadrovska služba da se vodi računa o tome kako napraviti dobro poslovno okruženje.

Pratim i berzu kao svaki direktor. U avgustu prošle godine krenula je da raste cena drvenog čipsa, usitnjenog drveta/Foto: Nikola Tomić

Kvalitet vazduha, šta pijemo, šta jedemo, kako nam izgledaju prostorije... I o tome treba voditi računa, nije sve u svetlima i dobrim foteljama. Nama se na primer, prve godine niko nije razboleo do novembra. Ne treba ljude nikada držati u strahu. Treba saslušati kolege, a često jedan osmeh menja sve.

• Pojam „zelena gradnja“ je sve prisutniji, ali nije najjasnij, kako je vi vidite?

- Da ne izdvajam Srbiju, nego da kažem kao Balkan - kasnimo. Gledajući nordijske zemlje, Norvešku, Švedsku, oni žive u tom duhu, vaspitani su tako da vode računa o otpadu. Moramo da počnemo od edukacije dece, i da malim koracima menjamo svest kod ljudi.

Ne možemo da govorimo o energetskoj efikasnosti a da smo zatrpani plastikom i otpadom. Iako kasnimo kao region, nije kasno ako pravimo male korake. Treba i domaća privreda da se probudi, to nam je pokazala energetska kriza. Da skratimo rokove "biće jednog dana". Solarni paneli su jedan od načina na koji možemo brzo da regjemo kao privreda i pojedinci. 

• Dama u muškoj industriji, kako izgleda posao iz vašeg ugla, drvna industrija je tradicionalna i važi za muški posao?

- Ima sve više žena lidera, potencira se ali mislim da je žena upravo zbog dvoje softiciranosti, prefinjenosti, i energije odgovorniji lider, da vodi firmu i biznis srcem i posvećuje se kao kada vodi domaćinstvo, odnosno daje i više od 100 odsto. Kod nje nema nerešvih stvari.

Nije lako u muškoj indusstriji, jer kad se tu nađe žena pitanje je kako je tu dospela.

Ipak, pokaže se da upravo ona uzme deo tržišta, poveća prodaju ili obim posla i shvate da nema šale sa ženom. Žene lakše pregovara takođe, jer kad muškarci pregovaraju može da dođe i do teških reči i sl

• Da li žene preduzetnice dobijaju podršku na pravi način? Naročito žene lideri?

- Lutamo, ne treba mi da budemo muškarci. Treba izbaciti reč emancipacija, jer u praksi dosta žena koji su lideri, direktorke ili menadžerke kod kuće imaju decu i obaveze. Postoji i porodica i firma.

Volela bih da se ne takmičimo sa muškarcima, da se ne "laktamo", i ne govorimo da mi nešto moramo. Ne moramo mi ništa. Treba da nas uvaže da smo mi edukovane, obrazovane, da budemo isto plaćene.

Floskule su pojmovi poput ravnopravnosti i sl, već treba videti dela u praksi. Problematika je i što se ženama uspeh ne prašta često.

(Telegraf Biznis)