"Konobar nije tu, otišao da vozi kamion": Ozbiljna kriza u zemlji

Kolika je kriza s radnom snagom, u celom svetu, trenutno možda najbolje osećaju nemački ugostitelji.

Naime, na meniju jednog restorana u Mersburgu na Bodenskom jezeru osvanuo je natpis: "Zbog manjka zaposlenih trenutno nudimo smanjeni izbor hrane". Dodatno, na izlozima mnogih kafića i restorana u zemlji zalepljen je oglas putem kojeg se traže konobari ili kuvari.

Teme za vas

Slično je širom cele Nemačke. Deni Skarlino, vlasnik bara kod Štutgarta, kaže da ga je tokom pandemije napustilo šestoro zaposlenih. "Jedan je počeo da vozi kamion, drugi su prešli u industriju, tamo imaju urednije radno vreme", priča on.

Sudbina gastronomije je da se najviše radi kad većina ljudi ima slobodno vreme i hoće da uživa: uveče, vikendom, praznicima. Skarlino kaže da su se mnogi bojali da će serija lokdauna biti neprestana i da kafići više nikad neće biti krcati, piše ovih dana DW.

Bez pravog "talasa" odlazaka

Maren Eli (33) je radila u vrhunskim restoranima, tamo je upoznala supruga koji je kuvar. Ali, sada priča da je pomoć države tokom perioda prinudnih odmora bila nedovoljna. Država je pokrivala 60 odsto od neto-zarade, a kod onih koji imaju decu i 67 odsto. Naravno, kad ste kod kuće, nema bakšiša koji je obično dobra dodatna zarada za ljude u gastronomiji.

- Mislila sam da neću moći bez gastronomije - kaže Eli.

Ali, onda se zaposlila u marketingu i oduševljena je. Redovno radno vreme, slobodni vikendi, vreme za porodicu. Sada ne može da zamisli da opet radi u restoranu.

Foto: Shutterstock

Nedavno su udruženja gastronoma i hotelijera uputila dramatičan apel vlastima da olakšaju zapošljavanje radne snage iz inostranstva, pre svega iz balkanskih zemalja. Procenjuje se da 60 odsto ugostiteljskih objekata traži radnike.

Enco Veber sa Instituta za istraživanje tržišta rada kaže da nije bilo posebnog "talasa" odlazaka iz gastronomije, naprotiv. Tokom pandemije je, kaže, manje ljudi napustilo posao nego pre nje. Ali, novi nisu zapošljavani.

- Druge branše su dobitnici. Recimo, supermarketi, dostava hrane, kol-centri ili branše poput javne uprave, vrtića i socijalne nege - priča Veber. "Tamo se preselilo zapošljavanje jer su oni više zapošljavali nego drugi".

Slična muka zatekla je i avio-industriju gde dramatičan manjak osoblja na aerodromima izaziva haos, a otkazano je na hiljade letova samo u Nemačkoj. I gastronomiju i avio-saobraćaj prvo je zatekla pandemija, a onda i brzinski oporavak od nje.

Ljudi bi opet da sede u restoranima i da putuju, čak i više nego pre pandemije.

- Sad svi istovremeno pokušavaju da ožive posao. Ali, tržište rada naprosto nije tako brzo. Dakle, korona je prebrza za tržište rada - dodaje Veber.

Bivša ugostiteljka Maren Eli, pak, kaže da poslodavci u gastronomiji moraju da privuku zaposlene. "To počinje od plate. U nekim oglasima za posao čitam kako su benefiti dobra povezanost linijama gradskog prevoza ili plaćanje po kolektivnom ugovoru. Ali to nisu nikakvi benefiti, to su osnovni uslovi".

(Telegraf Biznis)