Otac moderne makroekonomije je verovao da ćemo 2030. raditi 15 sati nedeljno: Koliko je to sad realno?

Britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns (1883–1946), najpoznatiji kao osnivač "Kejnzijanske ekonomije" i otac moderne makroekonomije, proučavao je kako privrede i tržišta, tako i način funkcionisanja drugih sistema.

Jedan od osnova "Kejnzijanske ekonomije" je da vlade treba aktivno da utiču na tok privrede, posebno povećanjem potrošnje, kako bi se stimulisala potražnja u uslovima recesije.

Teme za vas

Premda je to zasebna tema, o kojoj bi se posebno sada - u vreme velike svetske krize - moglo razgovarati, ovaj put primat dajemo Kejnsovom viđenju radnih sati i radne nedelje.

Britanac je radio u vreme kada su ustanovljena prava na 40-časovnu radnu sedmicu, plaćene odmore i druge pogodnosti za radničku klasu, premda je verovao da će se egalitarni pristup slobodnom vremenu - dodatno povećati u 20. veku.

Njegova najčuvenija teorija potiče iz 1930, kada je napisao da bi tehnologije mogle dovesti do 15-časovne radne nedelje i to 2030. godine, kada njegovi unuci budu radno sposobni. To je zapisao u eseju "Economic Possibility for our Grandchildren".

Pišući ovaj esej na početku Velike depresije, tokom 1930-tih godina prošlog veka, Kejns je bio pun optimizma. "Patimo, ne od reumatske starosti, već od bolova u rastu zbog prebrzih promena, od bolnog prilagođavanja između jednog ekonomskog perioda i drugog", napisao je, a njegov esej se primarno bavi onim što on naziva "ekonomskim problemom".

To nije samo problem masovne nezaposlenosti, već i, kako je govorio, "sposobnosti kapitalizma da svima omogući pristojan životni standard".

"Predvideo bih da će životni standard u progresivnim zemljama za sto godina biti između četiri i osam puta veći nego danas", pisao je Kejns, smatrajući da će tehnologija svakoga osloboditi tiranije tržišta rada i pošasti beskorisnih poslova.

Verovao je da će upravo to ljudima dati slobodno vreme, ali ne za dokolicu, već kao ideju da slobodno vreme može biti opcija za sve, a ne samo za aristokratsku manjinu.

Ipak, iako Kejns predviđao da će njegovi potomci raditi svega 15 sati nedeljno, sada vidimo da to nije slučaj s većinom svetske populacije i teško da će tako biti do 2030. Štaviše, ljudi danas rade maltene više nego ikad.

Zanimljivo, novinar Dejvid Kastenbaum je intervjuisao neke od Kejnsovih potomaka, i od njih saznao da rade mnogo više od predviđenih 15 sati sedmično. Unuk Kejnsove sestre, što je nešto najbliže Kejnsovom potomku, jer on nije imao decu, radi kao profesor. Ali, ne 15 sati nedeljno, već dnevno.

Druga unuka njegove sestre je psihoterapeut, i kaže da radi 50 sati u toku sedmice, te da joj je teško da pronađe slobodno vreme za bilo šta.

(Telegraf Biznis)