Danas rade "posao iz snova", a počeli su mnogo skromnije: Kako su preokrenuli svoje karijere?

Svako ima posao iz snova, ali su retki oni koji prilikom prvog zaposlenja ostvare sve svoje ambicije. Razni faktori odvode nas na različite puteve, pa se tako zbog bolje plate, većih mogućnosti i sličnih razloga, ljudi pre opredeljuju da rade ono što manje vole zarad sigurnosti koju dobijaju.

Ipak, naredne tri priče pokazuju da sve dođe na svoje u pravom trenutku, a i da od onih poslova za koje ste smatrali da nećete moći da zarađujete koru hleba, ipak možete mnogo više.

Teme za vas

Od "stolova za čekanje" do nagrađivane voditeljke

Samanta Brovn oduvek je sanjala da će biti glumica na Brodveju, ali su niti njenih interesovanja isprepletale nešto drugačiji put.

- Išla sam na Univerzitet u Sirakuzi za muzičko pozorište kako sam očajnički želela da se preselim u Njujork i postanem glumica. Želela sam da radim Šekspira i budem na Brodveju. Ali to se nije ostvarilo. Čekala sam na stolovima dobrih osam godina. Ali volela sam da improvizujem i bila sam deo improvizovane pozorišne trupe. Nastavila sam sa prijavama za posao - ističe Samanta.

Jedan pisac joj je predložio produkcijsku kompaniju koja je tražila voditelja, ali je audicija za taj posao trebalo da bude potpuna improvizacija.

- I tako sam dobila posao. Kada ste turistički voditelj ne postoji skripta. Ipak, na vama je da odredite u kom smeru će ići priča, da razumete i da znate kako će se završiti. Takođe, zlatno pravilo u improvizaicji je da nikada ne kažete ne, uvek je da, kako bi stvari nastavile da se odvijaju - priča voditeljka.

Ona dodaje da iako joj je nakon osam godina rada na recepciji za rezevaciju stolova bilo teško, to su bili alati koji su joj obezbedili posao za koji ni u najluđim snovima nije mislila da će imati.

Danas, njena emisija "Mesta koje ćete voleti Samante Brown" je veoma popularna, a ona je dobila i Emi.

Ukus hrane "vredan" 8 miliona pretplatnika

Majk Čen osnivač je "Strictly Dumplin" i drugih jutjub naloga na kojima ima oko 8 miliona pretplatnika, a prvobitno je počeo kao računovođa i snimatelj venčanja.

- Došao sam iz Kine u Ameriku kada sam imao osam ogodina. Moji roditelji su počeli da rade u restoranima, a naposletku su otvorili svoj amerikanizovani kineski restoran. Tako da sam ja odrastao na stalnoj ishrani od piletine i rakova Generala Tso-a - priča Majk.

- U mestu odakle sam ja, nisu postojale mnoge različitosti, ali mi je pomoglo kada su me roditelji poslali nazad u Kinu sa 13 godina. Mnoga deca budu kažnjena i poslata u sobu - ja sam poslat u Kinu na dve godine - dodaje za CNBC.

Njegovi prvi utisci bili su ovakvi:

- Vau, predobro je, ljudi, istorija, želeo sam da saznam još više!

Nakon koledža, otišao je u Njujork i radio godinu dana na Vol Stritu.

- Potom sam postao snimatelj na venčanjima jer sam želeo da imam fleksibilno radno vreme. Živeo sam u malom podrumu u Bruklinu bez klime i zarađivao oko 400 dolara u dobroj nedelji - ističe Majk.

- Ali ovo je bio prvi put da nisam jeo jastoga i masline. Dobio sam mogućnost da osetim ukus različitosti u kineskoj četvrti i počeo sam da istražujem svoje poreklo koje ranije nisam smatrao bitnim - dodaje mladić.

Zatim je počeo da snima o hrani na Jutjubu i da vodi nešto nalik na dnevnik ishrane za sebe.

- Sećam se da sam razgovarao sa prijateljem i da smo zaključili da ovakav sadržaj o ishrani neće dovesti ni do čega.

Međutim, prevarili su se.

- Niko nije radio tako nešto na Jutjubu, u početku sam imao 10 pratilaca i nekako je poraslo do ove cifre koju nikada nisam očekivao. Nisam imao previše novca odrastajući i tokom osamostaljivanja, tako da sam tražio stvari koje nisu bile skupe, ali su takođe bile zasitne i ukusne. I to je upravo otprilike ono što i danas radim širom sveta - zaključuje Majk.

"Novac je fenomenalan, ali..."

- Probala sam sa školom za emitovanje na Univerzitetu u Teksasu. Bila nam je pružena samo jedna šansa da budemo prihvaćeni u programu. Nisam uspela i osećala sam se očajno - priča Kolin Keli, voditeljka emisije "Porodična putovanja sa Kolin Keli", o svojim počecima.

- Nekoliko godina kasnije, diplomirala sam i dobila sam svoj prvi posao u prodaji, kasnije sam se preselila u Čikago i počela da radim u farmaceutskoj industriji. Novac je bio fenomenalan i imala sam kompanijski auto, ali nisam živela svoj san, i to je počelo da me muči - dodaje.

Kako dalje priča, u tridesetim se udala i dala otkaz kako bi se posvetila svojim ćerkama. Međutim, jednog dana kada su otišle u školu, odlučila je da se prošeta do lokalne kablovske televizije u upita ih da u zamenu da je nauče da montira, može da vodi lokalnu emisiju o njihovom selu za 50.ooo gledalaca.

- Nisu imali nijednu drugu ponudu, pa su pristali. Pred njima sam pokazala puno samopouzdanja, a u stvari sam bila zelena. Kroz svaki intervju sam dobijala iskustvo i znanje - priča Keli.

- Poverila sam se drugoj mami da je moj san da vodim nacionalnu emisiju o putovanjima i ona je pristala da je producira sa mnom. Napisale smo skriptu, našle lokalnog kamermana i za nekoliko dolara napravile pilot.

Međutim, obe mreže, kojima je ponudila emisiju, su odgovorile odbijanjem.

- Jedni su mi rekli da žene ne gledaju emisije o putovanjima, pa koncept o porodičnim putovanjima njima nije delovao primamljiv - dodaje voditeljka.

Onda je usledilo hiljadu mejlova na adrese različitih televizijskih stanica. Ali ništa nije uspevalo.

- Konačno, moja mama je sugerisala da pozovem lokalnu tv stanicu. Pronašla sam preko interneta šefa programa, pozvala ga i zakazala sastanak, bez imejla. Nakon nekoliko sastanaka, saznali smo da su izabrali dve emisije za nacionalnu frekvenciju, i jedna od njih je bila moja - priseća se voditeljka.

Ubrzo, emisija od 13 epizoda u prvoj sezoni, slavi više od 10 godina emitovanja.

- I najbolji deo je taj što mogu da povedem svoju porodicu sa sobom! Bilo je to dugo i odbijajuće putovanje, ali se nadam da moja priča može da inspiriše druge da veruju u sebe, ignorišu one koje im kažu ne i nikada ne odustanu od svojih snova - zaključuje uspešna voditeljka.

(Telegraf Biznis)