Sreli smo Nemanju u Berlinu: On je poznati barista a objašnjava nam kakav je to posao i da li je isplativ

Foto: Milena Đorđević

Zanimanje koje je sve traženije i popularnije s razvojem kulture ispijanja kafe jeste barista. Za njih jednostavno kažu da su to ljudi koji poznaju dušu kafe.

Na srpskom tržištu, kao i u nekim zemljama u regionu, tradicionalna kafa ima primat. Međutim, segmenti instant i espresso kafe takođe postaju fokus proizvođača i prodavaca jer se poslednjih godina navike potrošača menjaju, tačnije prilagođavaju se izazovima svakodnevice.

Nemanja Crnomarković, supervizor brenda u Štraus adriatik grupi, odnosno kompaniji Java Coffee Srbija u razgovoru za Telegraf Biznis objašnjava kakav je to posao, ali i kako geopolitička situacija utiče na cenu kafe.

Nemanju smo sreli u Berlinu na štandu brenda Tesla koji je imaju premijeru na IFA sajmu. Kako nam je ispričao, ugostiteljstvom se bavi od 2012, godine, ali se ljubav prema kafi rodila nešto kasnije.

Posle studija završio je obuku za bariste i počeo da radi u kafeteriji. Posao ga onda odveo put Grčke i Krita gde je proveo naredne godine radeći u hotelima na toj poziciji.

"Vratio sam se u Srbiju, hotelijerstvu, to sam primarno završio. Bio sam na prektrenici, i odabrao put kafe, i posle evo osam godina nisam se pokajao. Prijatelj mi je radio u Java cofee, to je mali, domaći proizvođač, a bavimo se i distribucijom. Moj posao je kontrola kvaliteta kafe, ali držim edukaciju, odnosno treninge za radnike", priča nam Crnomarković.

Na pitanje kakvo je to zanimanje, odnosno da li danas više trend ili se zaista može od toga i dobro zaraditi, navodi da jeste dosta stvar popularnosti.

"Trenutno u Srbiji da. Sve veća je ekspanzija za dobrom kafom, i ovo je treći talas rekao bih, našeg "upoznavanja" kafe. Prvo su ljudi samo hteli da popiju espreso, pa su se pojavili se aparati, a kasnije, devedesetih, želeli su da znaju i nešto više o kafi, odnosno, da li je to arabica ili robusta... Sada, kada je najveće interesovanje, mnogi hoće da saznaju odakle roba dolazi - da li je iz Brazila ili Indije... Zainteresovanost za ovaj posao postoji ali činjenica je da dosta ljudi ne shvata poziciju bariste", kaže naš sagovornik.

Često, dodaje, na oglase za baristu se javljaju i konobari ili barmeni, ne znajući razliku između ta dva posla (ili su uvereni da mogu da rade oba).

"Ranije je ugostiteljstvo drugačije poslovalo. Postajali su barovi koji nude hranu i piće. Danas, sve grane šanka se razgranavaju, pa tako imamo i posebno pivnicu, vinariju, bar za čaj i to je prirodan sled. Barista se izdvojio takođe vremenom kao posebno zanimanje", objašnjava nam Nemanja.

Prema njegovim rečima, ovo zanimanje ima perspektivu, ali da bi neko bio kompletan barista, ne podazumeva se samo poznavanje mašine ili rada na mlinu, već je neophodno znanje o kafi, a onda sledi priprema, kao i testiranje ukusa.

Iako iplativ, posao je i težak, ali svaki barista ne mora nužno da voli kafu.

"U suštini ne mora, ali ako mene pitate, ako ne volite kafu, onda vam posao bariste nema smisla", navodi on.

Nemanja nam otkriva da je u Berlin došao da pomogne Tesla ekipi i pruži podršku u prezentaciji brenda na ovom velikom sajmu. Kako nam je ispričao, na štandu su mu u 90 odsto slučajeva tražili neku kafu s mlekom, što je uglavnom bio "kapućino".

"S obzirom da na sajamu ima dosta stranaca, a oni uglavnom traže kafe bez mleka, ja im preporučim "espreso" ili "amerikano". Ukoliko neko više voli mleka, savetujem "late"".

A šta volimo u Srbiji da pijemo?

"U svim lokalima najpopularniji je "kapućino", ili "produženi s toplim mlekom", što je u suštini isti napitak - ako biste otišli u inostranstvo i na engleskom tražili to isto, dobili biste verovatno kafu i mleko pored, odnosno ne bi vas razumeli šta ste tačno tražili. Dalje, kod nas pije dosta i običan espreso", kaže nam barista.

Kako je kafa berzanska roba, a kod nas je vezana i za akcize, njeno poskupljenje osećali smo gotovo konstantno. Pitali smo baristu kako se to preliva na kafedžije:

"U Srbiji je sve poskupelo, od brašna, ulja, do robe šrikoe potrošnje, tako da je skočila cena i sirovine kafe. Mi imamo dobavljača u Hamurgu, a naše iskustvo pokazuje da je kafa prethodnih godinu dana poskupela za 100 odsto. Pokupeo je i transprot. To mora da se odrazi i na krajnjeg potrošača, odnosno na gosta", kaže Crnomarković.

(Telegraf Biznis)