Kako vas tretira vaš šef? 17% ljudi kaže da njihove zasluge preuzima za sebe (ANKETA)

Foto: Shutterstock

Stereotip po principu Da, gospodine/gospođo na radnom mestu je posvuda uobičajen. Apriori se smatra da zaposleni gotovo nikada nisu saglasni sa svojim šefovima, da ih ne vole ili ih vređaju na bilo koji način.

Naravno da ima radnika kod kojih to nije slučaj, ali dominiraju ovi drugi. Svakako, mnogo toga zavisi od samih poslodavaca. Ono što se očekuje od zaposlenih jeste osnovno poštovanje, ali može li se otići preko toga?

Teme za vas

Neke studije sugerišu da čak može biti opasno ako radnici ćute o određenim problemima i aminuju na sve što kaže šef. Menadžeri koji ne čuju iskrenu, konstruktivnu kritiku od svog osoblja mogu imati probleme sa poboljšanjem učinka i postizanjem organizacionih ciljeva i zadataka.

HR Daily Advisor je svojevremeno podelio zanimljivu statistiku, koja zapravo nema "rok trajanja", i može se primeniti uvek kada je potrebno sagledati realno stanje na tržištu rada.

Kako zaposleni gledaju na svoje menadžere?

Istraživanje Randstad USA otkriva neke iznenađujuće statističke podatke i uvide o tome kako zaposleni gledaju na nadređene. Evo nekoliko ključnih tačaka:

• Samo 53 odsto zaposlenih smatra da šef ceni njihovo mišljenje
• Samo 35 odsto radnika inspiriše njihov šef
• Čak 25 odsto zaposlenih veruje da može da radi bolje od svog šefa
• Oko 17 odsto radnika kaže da šef preuzima zasluge za njihov rad

Foto: Shutterstock

Primetno je da mlađi zaposleni (25–34 godine) i žene imaju tendenciju da osećaju neprijatnost ako "izazivaju" svoje menadžere — oko 35% se tako oseća, u obe navedene kategorije.

S druge strane, nije iznenađujuće što šefovi, možda, nisu svesni ovih vrsta kritika. Postavlja se pitanje koliko radnika je, zaista, spremno da kaže svom šefu da ga on/ona ne inspiriše, ili da preuzima zasluge za njihov rad? U zastarelim korporativnim politikama kakve znamo, takav stav "udara" na sujetu i ego šefa.

To je nešto što se jednostavno ne "toleriše". Ali, treba imati u vidu i pretenciozne stavove određenih radnika, tako da situacija nije uvek crno-bela.

U svakom slučaju, nesumnjivo je potrebna veća sloboda govora na radnom mestu. Iako direktan pristup možda nije uvek pravi način, zaključak za menadžere je da - ako ne dobiju negativne povratne informacije od zaposlenih, verovatno nisu svesni njihovih stvarnih emocija.

To se, potom, vrlo lako može odraziti i na kvalitet rada i sam uspeh kompanije.

Ono što Randstad istraživanje dalje pokazuje jeste da veliki broj zaposlenih gaji neka ključna negativna osećanja prema svojim šefovima, ali im je prilično neprijatno da ih izraze.

Foto: Shutterstock

Šta menadžeri mogu učiniti da prevaziđu ove tendencije?

Prvo, preduzmite korake da stvorite klimu transparentnosti i poverenja, tako što ćete biti otvoreni za povratne informacije od zaposlenih – ma kakve one bile. Vaše reakcije će odrediti to koliko će njima i drugima biti (ne)prijatno da budu iskreni prema vama u budućnosti.

Drugo, modelirajte odgovarajući pristup pružanju konstruktivnih povratnih informacija.

I treće, razmislite da li anonimne metode povratnih informacija – npr. kutije sa sugestijama i ankete – mogu pomoći da se otkriju informacije koje zaposleni oklevaju da podele.

(Telegraf Biznis)