Poslovno okruženje u 2023: Šta dalje?

Za one kojima je referentna tačka velikih promena i „novog normalnog“ sveta i dalje COVID-19, deluje da naredna godina ne nosi baš dobre vesti. Da, COVID-19 je precrtao mnoga stara pravila, promenio odnos svakog pojedinca i organizacije ka promenama, ali nam je i najavio da u narednom periodu, potencijalne pretnje, prilike i „prodrmavanja“, možemo očekivati svakog dana, sa svih strana.

U želji za malo drugačijim pogledom na biznis okruženje u narednoj godini, dajemo osvrt na oblasti kojima svaki CEO i lider, mora posvetiti mnogo više vremena i pažnje u 2023. godini i u njima graditi rezilijentnost.

Hibridnost kriza koja zahteva čvrste oslonce

Svaki od izvora globalne recesije koja će tek u narednom periodu pokazati posledice, nije nešto sa čime se ekonomija i društvo nisu suočavali do sada. Njihova paralelnost i uzročno-posledična povezanost, kreirala je svojevrsnu hibridnu krizu, u kojoj je za organizacije najvažnije da grade otpornost kroz smanjenje izloženosti najpromenljivijim tržišnim faktorima – stalna inflacija, nestašice i rastući troškovi nabavke, cena robe, relacija sa tržištima pod uticajem ratnih zbivanja i fluktuacija radne snage.

Nema jedinstvenog recepta za to kako da kompanije upravljaju ovim faktorima, ali je izvesno da moraju tražiti nove načine, istraživati, pokušavati, dok istovremeno svesno biraju fokuse kojima se bave i one koji su manje važni.

Umetnost prioritizacije i stvarnih fokusa

Za mnogo lidere, u najkompleksnijem okruženju koje pamte do sada, najizazovniji zadatak postaje kako doneti odluku i odabrati stvarne fokuse, te kako odlučiti šta mora i može da se uradi sada, a šta može i treba da čeka.

Koliko god mnogi mislili da su izuzetni u ovim osnovnim menadžerskim veštinama, naredna godina zahtevaće da u njima briljiraju.

Digitalni način disanja, a ne digitalna transformacija

Jedna od kovanica koja je do skoro bila sinonim poslovnog okruženja – “digital transformation”, nikada nije imala veću šansu da postane deo normalnog, a ne izuzetnog poslovanja. Naredna godina će sigurno dodatno osvestiti potrebu kompanija koje to još nisu prihvatile i primenile, da je tehnologija postala srce svake kompanije i način njenog disanja.

Uz pomoć nje kompanija unapređuje odnose, gradi nove kontekste, biznis modele, raste i razvija se. Znamo da srce svakom biću, omogućuje život i opstanak.

Dugoročne strategije, a kratkoročna težnja za rezultatom

Sve više je kompanija, koje su primer iniciranja izuzetnih strateških poduhvata i “redefinisanja” sopstvene industrije. Mnogo manje je primera uspešno realizovanih takvih inicijativa. Jedan od razloga tog neuspeha, možemo nazvati “nestrpljenjem” – postavljamo velike srednjoročne i dugoročne ciljeve, a tražimo vidljive rezultate već sutra.

Ovo će biti posebno važna tema i izazov za sve lidere koji pokreću velike promene, u prekompleksnom poslovnom okruženju. Ako smo krenuli daleko, do te destinacije ima puno stajanja koje treba proslaviti i biti spreman na redefinisanje puta do destinacije, u svakom trenutku.

Održivost i net-zero – poslovne reči naredne decenije

Nova potencijalno najkorišćenija poslovna kovanica u narednom periodu, možda će biti baš “net-zero emisije” i održivost poslovanja. Na globalnom nivou, nema sumnje da ovo tema postaje jedan od 3 najvažnija imperativa poslovnog okruženja, što je i pokazala poslednja United Nations Climate Change Conference, na kojoj su biznis lideri postavili ambiciozne targete smanjenja CO2 emisija.

Regionalno posmatrano, svi stakeholderi poslovnog okruženja svesniji su značaja klimatskih promena i preferiraju kompanije koja se okreću ekološkoj održivosti u poslovanju.

Ono što zasigurno očekuje lidere kompanija naredne godine, jeste da započnu sa merenjem uticaja svog poslovanja na društvo i životnu sredinu, kreiranjem plana za umanjenje negativnih uticaja i povećanjem transparentnosti, izveštavanja i odgovornosti.

Interkonekcija nocećih stubova organizacije

Stubovi svake kompanije – strategija, kultura, brend i liderstvo, prirodno će biti povezani i integrisani više nego ikada do sada.

Uz jednog istog “čuvara kuće” – viziju ili destinaciju kojoj kompanija teži, ova 4 noseća stuba moraće biti ćvršći nego ikada do sada i sinhronizovani u onom što rade pojedinačno, više nego ikada do sada.

Nove definicije organizacionih struktura

Iako su prethodne godine obeležile restrukturiranja organizacija iz potrebe da budu agilnije i adekvatnije za procese digitalne transformacije, naredna godina donosi potrebu da organizacionu strukturu više ne posmatramo a priori kao matričnu, product ili funkcionalnu, nego kao sopstveno uređenje procesa, linija komunikacija, odgovornosti i načina svakodnevnog života, koje služi primarno da ostvarimo strateške ciljeve.

Prelazak sa forme na suštinsko postavljanje infrakstrukture organizacije, vodi se neophodnošću stvaranja transparentnosti, agilnosti i lične angažovanosti i odgovornosti.

Pitanje od million dolara - kako naći, zadržati i razvijati pojedince?

Na ovakva pitanja, teško da odgovor možemo naći tako dostupno i vidljivo svima. Ali odgovor može i mora pronaći svaki CEO i lider, ne samo zato što je to jedan od najvažnijih organizacionih procesa, već zato što je ovo prostor jedinstvenog uticaja i stila svakog biznis lidera.

Da bi se lideri manje bavili posledicom tj. fluktuacijom radne snage, važno je da počnu više vremena da ulažu u jedan od uzroka – gde i kako traže članove svog tima, šta ih zadržava i motiviše, te koja su polja i načini da se oni dalje razvijaju.

Nimalo lak zadatak i tema, ali bavljenje njome u izazovnom periodu koji dolazi, svakako jeste prostor za rast svakog lidera.

Remote i hibridno radno okruženje - standard, a ne benefit

Kako će evoluirati radno okruženje u narednoj godini i godinama, uveliko pretpostavljamo i organizacije se u hodu prilagođavaju zahtevima tržišta. Kraj ove i početak naredne godine, donose potrebu da stvari nazovemo stvarnim imenom. Rad od kuće, hibridni rad i “smart” rad, više nisu benefit, već zahtev tržišta i radne snage, u mnogim industrijama.

Kako sve izgledaju benefiti i promene radnog okruženja, kako bi ono bilo sigurnije, agilnije, podsticajnije za svakog pojedinca, prazna je lista koju svak kompanija može da počne autentično ispisivati.

Svaki lider može krenuti od toga šta za njega znači prisutnost ljudi – dostupnost ili fizička prisutnost, šta je radno vreme, kakvi su formati sastanaka neophodni i poželjni u građenju agilnije i start-up kulture, kroz šta sve radno okruženje oslikava i podržava željenu kulturu, kako upravljati potrebom da svi komuniciraju sa svima, brzo i zaobilazeći hijerarhiju i birokratiju…i mnogo još pitanja koja ga čekaju tu iza kraja ove godine.

CEO budućnosti je Chief of Leadership, Chief Ultimate Strategist, People & Culture Creator and Ambassador.

Sve nabrojane oblasti u koje CEO mora investirati više vremena i fokusa, govore da evolucija CEO uloge, jeste jedan od najznačajnijih procesa koji će poslovnom okruženju omogućiti da preživi, uspe i raste, u godinama najvećih padova i recesije. Ako tehnologiju doživimo kao ultimativno sredstvo, samo čovek i tim ljudi, su ti koji će napraviti promenu.

Zato su pitanja: kako da organizacija stvori psihilošku sigurnost u kojoj ljudi otvoreno pričaju, kritikuju i hvale, preuzimaju inicijativu i odgovornost, osećaju i dele pripadnost, ko-kreiraju podsticajnu i otpornu klimu organizacije, prva pitanja na agendi svakog lidera za 2023. godinu.

Odgovor na to pitanje je odraz njihovog specifičnog liderskog i stila upravljanja, a svakako smo uveliko u godini u kojoj je umetnost kombinovanja uloge konsultanta, mentora podržavaoca, kouča i challengera, ono što pravi razliku i progres.

Puno hrabrosti i doslednosti svim akterima poslovnog okruženja 2023.

(Autor: Jelena Uzelac Vasić, osnivač je kompanije Whats Next)