Vreme čitanja: oko 2 min.
Rodne uloge, brak, deca: "Za muškarce se ništa ne menja, žene uglavnom ne izlaze iz kuće"
Vreme čitanja: oko 2 min.
Kada su ispitivači posetili razna domaćinnstva, ispostavilo se da više od polovine (53%) žena prethodnog dana ije izašlo iz kuće
Devetnaestogodišnja Maniša radi kao sobarica sa punim radnim vremenom, u jednoj kući na periferiji indijske prestonice Nju Delhi.
Ona je, inače, iz drugog grada, ali je napustila školu jer je javni prevoz bio neregulisan, a seksualno uznemiravanje na ulici - uobičajeno. Došlo je u glavni grad Indije i pronašla posao, ali društveni život joj nije "jača strana".
Teme za vas
Nemački list: "Hrvatska skupa, Albanija ima posebno dobar odnos cena i ponude, nema pljački na ulici"
Džeremi Hant o sudbini britanske filijale SVB-a: "Vlada ubrzano radi na rešenju..."
Navodi poteškoće u procesu putovanja i izostanak bezbednosti.
- Radim, ali izlazim samo jednom ili dva puta mesečno. Ne osećam se prijatno na ulici - kaže ona.
Inače, Manišina priča nije iznenađenje za Rahula Goela, docenta na Indijskom institutu za tehnologiju u Delhiju (IIT), u sektoru istraživanja transporta.
On je koristio podatke iz jedne ankete, koja meri količinu vremena koje ljudi provode radeći različite aktivnosti - da sazna više o tome kako rodna nejednakost utiče na dnevnu mobilnost.
Konkretno on je pogledao skup podataka od 170.000 ljudi koji žive u gradovima i naseljima. Rezultati su bili zapanjujući.
Kada su ispitivači posetili razna domaćinstva, ispostavilo se da više od polovine (53%) žena prethodnog dana nije izašlo iz kuće. Nasuprot tom broju, svega 14% muškaraca se može poistovetiti s njima.
Studija je takođe pokazala da su devojčice ređe izlazile nego dečaci kada su bili u periodu adolescencije - uzrasta od 10 do 19 godina - i da je došlo do "blagog porasta u pokretljivosti" kada su žene dostigle srednje godine.
Dakle, iako se celokupno društvo modernizuje, pa i indijsko u određenoj meri, rezultati ankete pokazuju da konzervativne društvene norme, ipak, ograničavaju žene da rade van kuće ili da uopšte izlaze iz kuće.
Takav uticaj kreće od ranog detinjstva. Studija je, dakle, otkrila očigledne kontraste u rodnim ulogama. Žene su, uglavnom, radile neplaćene kućne poslove, dok su muškarci provodili vreme u aktivnostima van kuće.
Takođe, pripadnice lepšeg pola, starosti od 25 do 44 godine, provodile su, u proseku, osam i po sati svakog dana na poslovima u kući ili negovanju. Muškarci iz iste starosne grupe proveli su manje od sat vremena okupirani tim aktivnostima.
Samo 38% žena u ovoj starosnoj grupi prijavilo je izlazak iz kuće, u poređenju sa 88% muškaraca. Takođe, žene koje su udate ili imaju decu - manje su izlazile, a zaključak je i da brak i deca praktično nisu imali uticaj na kretanja jačeg pola.
Samo 30% žena koje nisu radile prijavilo je da je bar jednom izašlo iz kuće, u poređenju sa 81% žena koje su studirale ili radile. Ali, isto tako, niska stopa mobilnosti žena ne može se jednostavno objasniti društvenim normama ili nedostatkom posla, smatraju mnogi.
Video: Jedna žena na godišnjem nivou izdvoji do 2.000 evra za higijenske proizvode za menstrualni ciklus
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Izgubio je posao u SAD, pa se sa suprugom preselio u Španiju: Novo zanimanje promenilo im je život iz korena
U Nemačkoj nedostaje oko 149.000 stručnjaka u ovoj oblasti: Plate su visoke, ali nema ko da radi
Sajam zapošljavanja 28. marta u Leskovcu: U ponudi više od 500 radnih mesta
Lažna nada: "Poslovi duhovi" su oglasi na koje se kandidati uporno prijavljuju, a nikada ne dobiju odgovor
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Evo kako varaju kupce u mesarama! Bivši mesar otkrio trikove: Zbog toga sam i dao otkaz, šef stavlja bonus sebi u džep
8. JANUAR, (POLU)NERADNI DAN Kako danas rade pošte, banke, pijace prodavnice... i da li se plaća parking
Za četvrto dete tri miliona dinara, a za prvi stan 20.000 evra: Evo kako ova pomoć države utiče na naše tržište
