7 jasnih alarma da ste izgoreli na poslu: Um i telo šalju signale

Burnout sindrom je posebna vrsta stresa na poslu, stanje fizičke ili emocionalne iscrpljenosti koje uključuje osećaj smanjene produktivnosti i gubitak ličnog identiteta.

Bez obzira na uzrok, sagorevanje na poslu može uticati na vaše fizičko i mentalno zdravlje. Karakterišu ga tri glavne odlike: iscrpljenost, manje poistovećivanje sa poslom i osećaj smanjene profesionalne sposobnosti.

Jednostavnije rečeno, ako se osećate iscrpljeno, počinjete da mrzite svoj posao i da se osećate manje sposobnim, to znači da pokazujete znake burnout sindroma. O tome smo detaljno razgovarali sa dr Tamarom Tomović, ali i sa drugim sagovornicima kroz podcast "Kako si na poslu".

Šta uopšte znači burnout?

Taj termin je prvi upotrebio psiholog Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: The High Cost of High Achievement. On je sagorevanje definisao kao “iscrpljenost prouzrokovanu prevelikim zahtevima za energiju, snagu ili resurse na radnom mestu.”

U jednom ranijem razgovoru za naš portal, psihoterapeutkinja Ana Sokolović koja je burnout ekspert rekla je da se “burnout ne dešava preko noći, već kroz kontinuirano zanemarivanje brige o sebi.”

Kako burnout izgleda?

Sagorevanje može biti dugotrajan proces koji se manifestuje na različite načine. Naš um i naše telo nam daju signale kada smo preopterećeni stresom. Ti signali mogu biti iscrpljenost i umor, ali mogu biti i bolovi u stomaku, leđima ili glavi.

Drugi aspekt burnout-a se ogleda u našem mentalnom stanju — loše komuniciramo sa ljudima, lako se iznerviramo, povlačimo se. Na kraju, sagorevanje utiče i na naš odnos prema poslu, performanse su nam smanjene, a često ne vidimo smisao u tome što radimo.

Kako izgleda osoba koja pati od ovog sindroma? Naša sagovornica kaže da “ono što je svima zajedničko je neki vid iscrpljenosti, taj osećaj da "ne možeš da otreseš umor"… Da se vratiš kući s posla ili isključiš kompjuter na kraju dana i nemaš energije ni za šta. Ne možeš da se pokreneš. Toliko ti je svega preko glave da bilo koji dodatni zahtev da se organizuje čak i nešto što bi ti prijalo deluje kao preveliki napor.”

Problem sa epidemijom sagorevanja na poslu je u tome što ljudi često ne prepoznaju da se kreću ka burnoutu i ignorišu signale koje im njihovo telo šalje da nešto nije u redu. Objašnjava da ljudi često gledaju na to kao na cenu posvećenosti i prihvataju takvo stanje kao normu. Time obesmišljavaju umor i misle da njihove potrebe nisu dovoljno važne.

Prepoznajte simptome

Ovo su neki od glavnih simptoma sagorevanja:

*Fizički simptomi:

- Iscrpljenost

-  Loša ishrana

- Glavobolje i mučnina

*Psihički simptomi:

-Kriza u odnosima sa ljudima

- Pesimizam i cinizam

- Apatija prema poslu

- Smanjena efikasnost

Uzroke sagorevanja na poslu možemo da pronađemo na samom radnom mestu, ali i u našem odnosu prema poslu. Kod svake osobe će različite stvari uticati na burnout, međutim postoje neki faktori rizika koji povećavaju šanse da do tog stanja dođemo.

Dr Tomović kaže da je jedan od glavnih uzroka (ne)postavljanje granica i naša unutrašnja uverenja koja nas sprečavaju da to uradimo kako treba. Često se nađemo u situaciji kada ne umemo da kažemo ne ili da tražimo pomoć sa nekim zadatkom. T

Naravno, veliku ulogu igra i radno okruženje.

O tome dosta pričamo u podcastu Kako si na poslu, i želimo da se više čuje o ovoj važnoj temi. Zato tokom februara podcast realizujemo u saradnji sa proizvodom "Neurocalm" Zdravlja Leskovac.

NEUROCALM je dodatak ishrani koji doprinosi očuvanju normalnih funkcija moždanih akivnosti sa pozitivnim delovanjem na koncentraciju i pamćenje. Ovakvo delovanje rezultat je kombinacije vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa.

(Telegraf Biznis)