Kasiri i prodavci nisu naš "ventil", i ne - nisu svemoćni

Foto: Shutterstock

"Dobar dan" i "hvala" ne koštaju ništa, a mnogo znače. Posebno onima koji su tu vama na usluzi, i rade često nezahvalan posao, ujedino i nedovoljno cenjen i plaćen.

Sama trgovina je, možemo reći, stara maltene koliko i čovečanstvo: barem na neki način. Ne na ovaj koji poznajemo danas, ali se njeni tragovi naziru od davnina, bilo da se roba razmenjivala, ili se plaćalo zlatom, hranom, drugom vrstom robe, kontra uslugom.

Biti trgovac tada - imalo je, ipak, drugačije značenje u odnosu na danas. Ako je verovati izreci Ko umije, njemu dvije, vešti trgovci su umeli da sebi obezbede zavidnu egzistenciju i da se nametnu kao dobri "pregovarači", pomalo lukavi, ali svakako mudri i sposobni.

Teme za vas

Imali su "kliker".

Iako i danas ima mnoštvo preduzetnika i trgovaca koji rade "za sebe", činjenica je da su nam masovna proizvodnja i korporativni svet doneli promene protiv kojih je borba unapred izgubljena.

Nije to nužno loše, ali je, jednostavno, postavilo neke nove instance u svetu trgovine i maloprodaje.

Između ostalog, promenio se naš pogled na trgovce, trgovinu, prodavce, kasire. Kada kažemo "naš", mislimo na sve nas koji smo sa druge strane - kao kupci, poslodavci, posmatrači.

Doduše, kupci smo svi, zar ne?

U više navrata smo otvarali temu Da li su radnici u industriji hrane i maloprodaje u Srbiji potcenjeni, jer svako malo imamo priliku da vidimo kako trpe maltretman od strane kupaca, šefova, rade u napornim smenama, na nekoliko zadataka istovremeno, za - uglavnom - niske plate i labave ugovore.

Neko drugo vreme

I to se uporno ne menja, osim jedne činjenice. Osipaju se.

Sve ih je manje. Kako čujemo, neki marketi ukidaju deo za prodaju svežeg mesa i mesnih prerađevina jer nema ko da radi. Kasiri i prodavci se prekvalifikuju, uglavnom oni mlađi, i biraju za sebe neke bolje opcije.

Foto: Shutterstock

Nažalost, sve je više starijih ljudi koji prihvataju ulogu prodavca/kasira, jer nemaju izbor. U lokalnim marketima nude se plate od 50 do 60 hiljada dinara... Ali, kako izgleda dan jednog kasira u Srbiji - to zna samo onaj ko je iskusio.

Nebrojeno puta smo čuli i kako se kasiri/prodavci žale na kupce: povise ton, raspravljaju se, požuruju ih, cupkaju, nestrpljivi su... "Ja ne mogu i da slažem kutije i da kucam račune na kasi, u isto vreme", požalila nam se jedna beogradska kasirka, inače starija gospođa.

Negde početkom 2021. godine, kada se "prašina" od starta korone malo slegla, istraživali smo poziciju prodavaca u Srbiji: gde su na mapi profesija koje se cene, iako smo tada - više nego ikada pre - shvatili da su nam neophodni.

Jednako kao lekari, zaposleni u hitnim službama, apotekari, građevinari i ostali koji su nastavljali svoj posao svih dana pandemije, bez pauza i mogućnosti rada na daljinu - i prodavci su bili na prvoj liniji odbrane.

Pritom, uglavnom rade šest dana u nedelji i traže se svuda.

Sećate se, sada već perioda koji bismo verovatno želeli da potisnemo u glavi, kada smo nosili rukavice, vizire, maske, i prskali obuću i kese iz supermarketa asepsolom, po povratku kući? Za nas je to bio jedan momenat u danu, ali za ove radnike - svakodnevica. A potrajalo je...

Najnovija informacija koja dolazi iz Britanije jeste da gigantski lanac supermarketa, Aldi, podiže plate - upravo zbog deficita radnika. 

Kompanija je, inače, svojim zaposlenima u prodavnicama dala treće povećanje plata u poslednjih 12 meseci, i tim potezom se pridružila drugim firmama (poput supermarketa Tesco), koje su podigle zarade zbog nedostatka radne snage. Konkretno Aldi, planira da povisi početnu platu na 11,40 funti po satu.

Povećanje plata dolazi nakon što su nedavni podaci otkrili da u Velikoj Britaniji ima više od milion slobodnih radnih mesta. Dakle, u pitanju je kriza koji očigledno "drma" ceo svet...

Foto: Shutterstock

Da li je zaista sve u diplomi?

U poslednje vreme svetske kompanije manje pažnje posvećuju tome koji fakultet je završio kandidat, ili sa kojom ocenom, a više ih zanimaju opipljive veštine, rezultati.

Iako visoko obrazovanje trajno ima svoje mesto u hijerarhiji plata (barem bi trebalo), ponekad stičemo utisak da mnogo ljudi radi naporno svaki dan, bez prestanka, a ostaje na "mizernoj plati", zato što nema školu.

Možda bi, kao društvo, više fokusa trebalo da usmerimo na to koliko neka osoba doprinosi zajednici i građanima - svojim radom i zalaganjem, nego tome da li ispunjava određene konvencionalne kriterijume. I možda je vreme da se ozbiljnije zapitamo zašto nam se prodavci osipaju, i zašto ih ne tretiramo bolje, a potrebni su nam...

(Telegraf Biznis)