"Imao sam anksiozne napade za koje fudbal nije zainteresovan": Druga strana (zlatne) medalje

Mentalno zdravlje...

Eh, da nam je po dinar za svaki put kada smo čuli ovaj termin u poslednje tri godine. 

Teme za vas

Istina je da mentalno zdravlje postoji koliko i čovek, i da je oduvek trebalo da bude prioritet svima, ali je nekako ostajalo u zapećku naleta obaveza, brzog tempa života, jurenja karijere i porodice, uspeha i neuspeha...

Sada, međutim, više nego ikada govorimo o pojmu "mentalno zdravlje", premda dolazi i do zloupotreba. Naravno, teško je detektovati da li neko govori istinu u vezi sa svojim mentalnim zdravljem ili ga "koristi" zarad obezbeđivanja nekih povlastica na poslu, u životu.

Ali, inspiracija za ovaj tekst proizlazi iz činjenice da pate i trpe čak i oni najbolji, najuspešniji, najlepši. Nekako i dalje naivno verujemo da bismo postigli mnogo više u karijeri i/ili na privatnom planu samo da imamo "još ovo i ono", samo da smo "rođeni pod srećnom zvezdom", ili da nas je "tamo neko prepoznao".

Recimo, rodite se u malom srpskom gradu ili selu, igrate fudbal na terenčetu kraj zgrade, i godinama samo sanjate o tome da nogom barem kročite na Santijago Bernabeu, a kamoli da vas neki skaut "snimi" i vrbuje za prvi tim FK Barselona.

Mislite, "eh, da sam se rodio u Španiji, sve bi bilo lakše, drugačije"; isto tako, mnogi sanjaju o ostvarenju čuvenog Američkog sna, što je fenomen koji predstavlja skup uverenja usmerenih ka demokratiji i pravima, gde navodno vladaju sloboda i mogućnost uspeha i napredovanja.

Donekle nam je jasno otkud tolika količina stresa i anksioznosti, nelagode i nezadovoljstva među ljudima koji rade od "jutra do mraka", i kažu da im ostane para samo za račune i hranu. Takva je većina, i to širom sveta, a posebno nakon perioda pandemije i sada, u jeku inflacije.

Ali, imajte u vidu da pojam "mentalno zdravlje" nije rezervisan samo za određene. Od navedenih tegoba ne pate samo pripadnici srednje klase ili oni na ivici egzistencije, niti samo borci za prava, sindikalci, žrtve burnout-a u velikim korporacijama, zaposlene majke i očevi bez ikakve pomoći...

Ne, ovo je ozbiljna tema koja može pogoditi sve.

"Imao sam anksiozne napade, ali svet fudbala za to ne haje"

Težina problema, čak, može biti još izraženija upravo kod onih od kojih se "ne očekuje" da budu anksiozni, depresivni. Kako se u to uklapa gorepomenuta priča o fudbalskom stadionu i uspešnoj karijeri u SAD?

Čak i da vam se "poklope" sve zvezde na putu do čuvenog Santijaga Bernabeua ili bilo kog drugog stadiona/uspešnog poslovnog mesta na planeti, sreća i unutrašnji mir vam nisu zagarantovani. Oni hrabri bi rado pričali o tome, ali malo ko (čitaj: okolina, poslodavac) je do pre nekoliko godina bio spreman da čuje njihove vapaje.

Za Bojana Krkića (33), mladog momka ali već penzionisanog fudbalera, vrlo verovatno je sve krenulo naglo nizbrdo kada su mu zbog talenta dodelili nadimak "novi Mesi". Preveliki pritisak i prejaka etiketa, dok se kao individualac bori da bude svoj na terenu, da pokaže sebe i bude "Bojan"; ne drugi Mesi.

Španac srpskog porekla se nedavno vratio u Barselonu, ali drugim povodom. Početkom 2023. Krkić je završio karijeru fudbalera, a najavljeno je da FK Barselona ovog leta menja dobar deo klupske organizacije i da će Krkić biti na nekoj od funkcija u klubu.

U nedavnom podkastu na španskom, Krkić je rekao kako je osetio da je vreme da se oprosti od profesionalne fudbalske karijere, jer više nije osećao da tu pripada i da ga to ispunjava; napadi anksioznosti, koji su mu uskratili jedan deo istorije sa Španijom, sada su navodno prevaziđeni, ali se Krkić i dalje suočava sa očekivanjima iz okruženja.

- Sve se desilo veoma brzo - kaže Bojan.

- U fudbalskom smislu, prošlo je dobro, ali ne i lično. Morao sam da živim sa tim, a ljudi kažu da moja karijera nije bila onakva kako su očekivali. Kada sam došao, bio sam za njih "novi Mesi". Pa, da, ako me uporedite sa Mesijem... ali kakvu ste karijeru očekivali? I ima mnogo stvari koje ljudi nisu znali. Nisam otišao na Evropsko prvenstvo [2008] zbog problema sa anksioznošću, ali smo rekli da idem na odmor. Pozvan sam na meč Španije protiv Francuske, moj debi na međunarodnoj sceni, i govorilo se da sam imao gastroenteritis, a zapravo sam imao napad anksioznosti. Ali, o tome niko ne želi da priča. Fudbal nije zainteresovan za te stvari - iskren je mladi Španac.

Lepa, lepša, Bela

Baš negde usred pandemije kovida-19, kada se dobar deo svetske populacije suočio s raznim vidovima depresije i poljuljanog raspoloženja, dušu je otvorila i Bela Hadid, svetski priznati model proglašen za najlepšu ženu sveta.

Slavna manekenka je tih dana, u novembru 2021, u seriji postova na Instagramu objavila snažnu poruku u znak podrške Vilou Smit, ćerki Vila Smita, koja je javno progovorila o borbi za mentalno zdravlje.

"Volim i tebe i tvoje reči", napisala je Bela, uz objavu niza selfija gde se vidi kako plače. "Društvene mreže nisu stvarnost", dodala je Amerikanka koja, prema pisanju medija, boluje i od lajmske bolesti, praćene aritmijom, naglim promenama raspoloženja, bolom u zglobovima, mučninom, nesanicom...

Bela je vest o svojoj bolesti otkrila javnosti 2016, a poznato je i da depresija često dolazi kao posledica ovog hroničnog oboljenja. Sa druge strane, tu je i pritisak modnog sveta da uvek izgledate savršeno, da se takmičete sa drugima uz osmeh, da obarate sopstvene rekorde...

Ponekad, jednostavno, ni slava ni novac nisu garancija da ćete pronaći sreću i unutrašnji mir. Jedino što možete da uradite jeste da crpite snagu iz sebe i izvučete maksimum iz trenutne situacije u kojoj se nalazite, bilo poslovne ili privatne.

(Telegraf Biznis)