Pazite šta želite: Zbog fleksibilnog "rada s plaže" dobila je napade panike, izgubila prijatelje

Foto: Freepik

Digitalni nomad je postao kultni lik moderne ere rada na daljinu.

Uglavnom ih zamišljamo kao profesionalne pisce, grafičke dizajnere ili programere; ukratko, kao osobe koje sa svojim laptopom i rancem obilaze svet.

Teme za vas

Mnogima njihov način rada deluje kao "bajka". Putuju, upoznaju razne kulture, mogu da rade s plaže ili planine, ili iz nekog stranog živopisnog grada.

Neki od njih su slobodnjaci, neki su preduzetnici koji grade sopstveni biznis, a oni "treći" rade na udaljenim pozicijama sa punim radnim vremenom - za kompanije širom sveta. Takođe, neki su dobro i regularno plaćeni, dok se drugi oslanjaju na ad-hoc prihod.

Podaci stručnjaka i anegdote podjednako pokazuju da je broj digitalnih nomada rastao tokom poslednjih nekoliko godina, sa naglim skokom nakon pandemije kovida-19.

Teško je odrediti tačan broj digitalnih nomada u svetu, ali jedan izveštaj američke konsultantske kompanije "MBO partners" za 2022. procenjuje da je broj američkih digitalnih nomada porastao za 131% od 2019. godine.

Ali, šta se sada dešava... Raste i broj ove vrste radnika koji dižu ruke od digitalnog nomadstva.

Naime, ukazuju na to da pozadina Instagram postova, gde sve izgleda sjajno i bajno, zapravo nije tako glamurozna, piše BBC. Jedan od nedostataka je interakcija s drugima, za šta kažu da je prilično uticalo na njihovo mentalno i fizičko zdravlje.

Suština je da i ovaj način života vremenom dosadi. To se desilo devojci iz Britanije, koja je još 2011. dala otkaz u supermarketu da bi, kako kaže, "videla svet".

Prelomna tačka na bolje ili na gore?

Pokrenula je veb stranicu za putovanja, sa ciljem da finansira svoje avanture i, na njeno iznenađenje, počela je da zarađuje dovoljno, tako da u roku od godinu dana postane digitalni nomad.

Foto: Shutterstock

Nakon pet godina, međutim, uzbuđenje zbog nomadskog načina života počelo je da opada. Loren, koja sada ima 34 godine, opisuje svoje putovanje kao "idilično" u početku – pretvarajući se, potom, u iscrpljujuće iskušenje od kojeg je očajnički želela da pobegne.

Život i rad u pokretu imali su neželjene posledice na njeno mentalno i fizičko zdravlje. "Počela sam da dobijam napade panike na dnevnoj bazi; prestajali su samo kada bih zamislila da imam dom", kaže ona.

Odsustvo stabilne zajednice rezultiralo je gubitkom dugotrajnih prijateljstava, što je dovelo do osećanja usamljenosti i depresije. Takođe, često je trpela trovanje hranom i infekcije.

Bez pristupa kuhinji ili teretani, ona kaže da je njen način života bio nezdrav, oslanjajući se na restoranske obroke tri puta dnevno, svaki dan, godinama.

Dodatno, i njen privatni život je patio: "Nisam imala hobije jer ih je bilo preteško održavati dok sam živela tako".

Pored toga, održavanje produktivnosti dok je u pokretu, pokazalo se izazovnim. Pokušaj upravljanja poslom, istraživanje novih mesta i suočavanje sa često nepouzdanim internetom - postali su izvor frustracije za Loren.

Prelomna tačka je nastupila kada su je napadi panike, koje pripisuje svom nomadskom načinu života, naterali da pronađe dom. Nakon što se nastanila u Portugalu i potpisala ugovor o zakupu stana, Loren je u roku od godinu dana utrostručila njen prihod.

Njeni napadi panike su nestali, učlanila se u teretanu, počela da kuva zdrave obroke i izgradila solidnu grupu prijatelja.

Odvajanje od nomadskog načina života, doduše, za nju nije bila laka odluka, jer je sve što je radila - bilo usredsređeno na putovanja: vođenje bloga o putovanjima, planiranje budućih putovanja u slobodno vreme i druženje sa prijateljima koji su nomadi.

(Telegraf Biznis)