Vreme čitanja: oko 2 min.
Kako je Rupert Mardok postao "kralj medija": "Ni iz čega" napravio najbolji tabloid na svetu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Medijski mogul je izgradio imperiju koja se proširila širom sveta
Počevši sa dve male australijske novinske redakcije, Rupert Mardok je izgradio medijsku imperiju koja se proširila širom sveta.
Ovaj devedesetodvogodišnji medijski magnat, koji je u četvrtak saopštio da odlazi sa predsedničkog mesta u kompanijama Foks i Njuz Korp, stvorio je dominantno prisustvo u novinama, TV-u, filmovima, knjigama i internetu širom sveta.
Teme za vas
Medijski magnat naterao Gugl da mu plaća naknadu za sadržaje koje preuzima
Zanimljivi rezultati istraživanja: 14% zaposlenih realno radi od kuće i to im nije "omiljeni" način rada
Kao rezultat, Mardok je ostvario značajan politički uticaj, koji je koristio da ojača svoje poslovne interese, i povremeno, podstakne vlade u pravcima koje je on favorizovao.
Ambiciozni političari poput Tonija Blera su verovali da podrška njegovim novinama može značiti razliku između pobede i poraza na izborima piše Independent.
Kritičari su Mardoka optuživali za snižavanje medijskih standarda i zloupotrebu moći, ali su čak i oni morali da priznaju da je posvećen ulaganju u novinarstvo.
The Times, Washington Post...
Samo u Velikoj Britaniji uložio je milione funti u svoje novine, a verujte, nije ih malo na spisku. D Tajms, D Sandej Tajms, D Sun i Njuz of the Vorld i satelitsku televizijsku mrežu Skaj.
Imao je strategiju preuzimanja tabloidnih listova, pretvarajući ih u izvore profita, koje je kasnije koristio da podupre prestižnije, ali manje unosne projekte.
Independent piše da je Mardok dvaput transformisao britanski medijski pejzaž, prvo razbijanjem dominacije štamparskih sindikata sredinom 1980-ih, a zatim razvojem izuzetno uspešne višekanalne plaćene televizije.
Ali njegov uticaj se prostirao mnogo šire, uzimajući u obzir vodeće američke novine i televizijske stanice, Star TV u Aziji i veb lokaciju MajSpejs.
Akvizicija prestižnog Vol Strit Džurnala 2007. godine pozdravljena je protivljenjem značajnih delova američkog medijskog establišmenta.
A najavu tajkuna 2009. godine da će njegove novine ići protiv konsenzusa i početi da naplaćuju ljudima da ih čitaju na mreži, neki su smatrali hrabrim potezom koji bi mogao da spasi kvalitetno novinarstvo od izumiranja.
Do svoje 33. godine osnovao je prve nacionalne novine u Australiji, D Australian, i posedovao je druge naslove, uključujući Dejli Miror i Sandej Miror u Sidneju, Sandej Truth u Brizbejnu, Sandej Tajms u Pertu i Njuz u Darvinu.
Takođe je bio predsednik Južne televizijske korporacije i imao je dve radio stanice. Novine D San je kupio za 250.000 funti, u trenutku kada su bile na rubu propasti. Danas je to jedan od najpopularnijih i najprofitabilnijih tabloida u istoriji.
Neki političari su koristili izraz „čitači sunca“ kao uvredu – sve dok nisu shvatili da vređaju 14 miliona potencijalnih birača.
Gospodin Mardok je takođe postao poznat po svojoj otvorenoj odbrani načina na koji je vodio svoje poslovanje.
Kada su ga optužili da snižava standarde novina, rekao je da oživljava naviku čitanja novina među milionima ljudi iz radničke klase koji su napustili novine zbot televizije.
Jednom je objasnio: „Ja sam katalizator promena. Ne možete biti autsajder i biti uspešni više od 30 godina, a da ne ostavite određenu količinu ožiljnog tkiva oko mesta.”
Na njegovo mesto će doći njegov najstariji sin Laklan, a Telegraf Biznis pisao je o tome kako je njegov karijerni put tekao.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Ovaj font najčešće viđamo u CV-ju, a potpuno je pogrešan: Kao da nosite "trenerku na intervjuu"
Ove greške sigurno pravite kada pišete CV: Evo šta nikako ne treba da stoji u njemu
Video: Sankcije su ih ojadile za milijarde ali to njima ne smeta: Deset najbogatijih ruskih oligarha
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Srbi godinama sakupljaju "zlatnu foliju" iz paklica: Evo koliko zapravo vredi
8. JANUAR, (POLU)NERADNI DAN Kako danas rade pošte, banke, pijace prodavnice... i da li se plaća parking
Gasi se čuvena železara! Gigant isključuje visoke peći, bez posla ostaje 2.800 ljudi
