Da li vas ova petominutna vežba zaista može zaštititi od izgaranja na poslu? Stvar nije tako jednostavna

Burnout (sindrom izgaranja na poslu) može da nam se "prišunja" bez upozorenja, što se uglavnom i dešava.

Najčešći uzrok tog sagorevanja su, naravno, naši poslovi, odnosno nagomilane radne obaveze, stresno okruženje, veliki broj radnih sati, nedovoljna novčana satisfkasija, posao koji nas demotiviše itd.

Teme za vas

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, burnout je obično rezultat "hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan", i to je definicija koju smo do sada već naučili napamet.

Ipak, ne polazimo nam tako lako za rukom da utičemo na ovaj sindrom i njegove simptome.

Iako su iscrpljenost, cinizam i smanjena produktivnost neki od najočiglednijih znakova izgaranja na poslu, postoje i drugi "podmukli" simptomi: odugovlačenje, stalna rasejanost i apatija, kaže Vendi Suzuki, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku.

S druge strane, iako to sve znamo, klinički psiholog sa Harvarda iz Denvera, Debi Sorensen, kaže da "ne postoji pouzdano rešenje za prevazilaženje sagorevanja na poslu".

Ali, možete da ga sprečite, tako što ćete biti oprezni u pogledu ranih znakova i oslanjati se na jednu jednostavnu naviku: samosvest (eng. self-awareness).

Možda već praktikujete veštine samosvesti – pod tim se "računa" svaki put kada obratite pažnju na svoje misli, osećanja i ponašanja, bilo da je u pitanju vođenje dnevnika ili unutrašnji dijalog sa samim sobom, kaže Sorensen. Međutim, samosvest je efikasna u sprečavanju sagorevanja samo onda kada se primenjuje kao konzistentna navika.

Sorensen predlaže vežbu od 3 koraka, koju možete da uradite sledeći put kada počnete da se osećate preplavljeno: ta vežba se zove "Zastani, primeti, izaberi".

1. Pauziraj: kada primetite da ste pod velikim stresom (ili bilo koju drugu intenzivnu emociju), zastanite i stvorite malo prostora za sebe, bilo da idete u kratku šetnju napolju ili sedite u mirnoj sobi, sami, nekoliko minuta;
2. Primeti: "proverite" svoje misli, emocije i telesne senzacije, i zapitajte se: Odakle dolazi ovaj osećaj i zašto se pojavljuje sada?
3. Izaberi: uzmite u obzir svoje vrednosti ili ono što vam je najvažnije u ovoj situaciji, kao i činjenicu kakva osoba želite da budete; reagujte na situaciju tako što ćete se ponašati onako kako bi to učinila "vaša najbolja verzija".

Foto: Shutterstock/Zamrznuti tonovi

Sve u svemu, resetujte svoje emocije pozitivnim distrakcijama, bilo da zovete nekoga koga volite ili slušate umirujuću muziku. Cela vežba traje samo pet minuta, ali je samosvest stalni proces i ne postoji jedan pravi način da se postigne pravo, idealno rešenje.

Važno je da budete odlučni u vezi sa tim i strpljivi prema sebi. Istraživanja sugerišu da vam samosvest može pomoći da budete sigurniji i kreativniji, da donosite razumnije odluke i efikasnije komunicirate. Takođe, možete sprečiti sagorevanje na radnom mestu, tako što ćete ponovo uokviriti način na koji razmišljate o stresu, napominje Sorensen.

Ona ukazuje na studiju koju su uradili istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison, koja je otkrila da visoki nivoi stresa mogu povećati rizik od prerane smrti za 43% - ali samo među onima koji veruju da je stres veoma štetan. Oni koji nisu smatrali da je stres štetan, nisu imali više šanse da preminu.

- Kao što mi je kolega jednom rekao: Kada osećate stres zbog stresa, e tada ste pod stresom. Iako je ekstremni, hronični stres pokazatelj da moramo da promenimo svoju rutinu, korisno je zapamtiti da je stres normalan deo modernog života, te ne treba odmah paničiti zbog toga - konstatuje Debi Sorensen.

(Telegraf Biznis)