"Nekad morate lagati, ako želite da dobijete posao", tvrdi stručnjak za zapošljavanje

Svaki intervju za posao je manje-više stresan, ali stručnjak za zapošljavanje, Boni Dilber, kaže da kod nekih pitanja treba biti posebno oprezan. Boni radi kao regruter u firmi "Zapier", a za Biznis Insajder je ispričala kako se tim poslom bavi devet godina i kako - iz njenog iskustva - ponekad morate lagati ako želite da dobro prođete na intervjuu.

Pominje se nekoliko standardnih pitanja, a sagovornica Biznis Insajdera daje primere loših i dobrih odgovora:

Teme za vas

1. Zašto ste napustili svoju prethodnu radnu poziciju?

Loši odgovori su, kaže Boni, svi oni koji uključuju preterano negativan stav ili napadanje bivšeg poslodavca. Ako odgovorite previše negativno, firma u kojoj ste na intervjuu zapitaće se da li je, ipak, bilo i do vas ili samo do firme, kao i to - da li ćete sutra nekome isto tako pričati o aktuelnoj firmi.

"Moj šef je bio preveliki mikromenadžer, a menadžment kompanije nije imao pojma što radi" - primer lošeg odgovora.

"Sve je bilo odlično, ali sam hteo/la da preuzmem veći izazov" ili "Iz prošle firme sam otišao/la, jer se nisam najbolje uklopio/la u kulturu firme" - primeri dobrih odgovora.

2. Zašto želite ovaj posao?

Ako ste prilikom odgovora na ovo pitanje samo fokusirani na šta ćete vi dobiti od rada u nekoj firmi, oni koji odlučuju o vašem zapošljavanju mogu pomisliti da vam nije dovoljno stalo do tog posla. Upamtite, poslodavci traže nekoga ko će u odgovoru na ovo pitanje pomenuti više od plate i benefita, nekoga ko je istražio firmu i dobro razume čime se ona bavi.

"Želim posao na daljinu, kako bi mogao/la da budem kod kuće sa decom" ili "Želim posao koji je, pre svega, dobro plaćen" - primeri loših odgovora.

"Uzbuđen/na sam zbog mogućeg uticaja proizvoda koje firma kreira i stvarno želim da budem deo toga" - primer dobrog odgovora.

Foto: Shutterstock/Zamrznuti tonovi

3. Gde vidite sebe u budućnosti?

Nije jeftino, a ni tako jednostavno zaposliti i obučiti nekoga. Firme se nadaju da će zaposliti osobu spremnu da ostane tu dugoročno. Dakle, tokom razgovora za posao važno je izraziti svoje nade da ćete se dobro snaći u ulozi na duže staze. Firme su posebno oprezne kada se za posao prijavi neko ko je za njega prekvalifikovan, jer pomisle kako bi ta osoba mogla ubrzo da ode.

Recimo, neko je bio u upravi poslednjih pet godina i sada se prijavljuje za ulogu saradnika. Ako ta osoba kaže nešto poput "Nisam uspeo/la da dobijem intervjue za menadžerske poslove, pa sam hteo da pokušam ovde", ta firma bi mogla da se zabrine da će kandidat otići prilično brzo.

"Nadam se da ću preći u finansije, ali je te poslove teško pronaći. Stoga sam spreman/na da radim na ovoj poziciji, u sektoru podrške" - primer lošeg odgovora.

"Nadam se da ću ostati na ovom poslu u naredne dve do tri godine, i želeo/la bih da istražim mogućnosti upravnih pozicija, ako je moguće" - primer dobrog odgovora.

Boni Dilber kaže da bi sitnice mogle biti presudne.

- Podstičem ljude da istraže firmu pre intervjua, kako bi mogli da autentično i sebi svojstveno govore o tome zašto žele da rade baš tu - poručila je Dilber.

(Telegraf Biznis)