Skoro svaki drugi Hrvat bi želeo da radi u IT-u: Najmanje poželjni poslovi u ova dva velika sektora

Agencija za istraživanje tržišta sprovela je veliko istraživanja na zaposlenim osobama u Hrvatskoj starijima od 18 godina. Radnici u Hrvatskoj relativno pozitivno ocenjuju svoje poslovne sposobnosti, pritom dajući sebi najviše ocene u timskom radu, digitalnim sposobnostima kao i veštinama u komunikaciji, dok se većina najlošije ocenjuje u marketinškim sposobnostima.

Cilj istraživanja je bio da se pruži uvid u zadovoljstvo i preferencije radnika, tako pomažući kompanijama da osiguraju bolje radne uslove i privuku i zadrže talente usred značajnih izazova sa radnom snagom.

Teme za vas

Obrazovanje i specifična znanja

Istraživanje je pokazalo i da ispitanici smatraju kako je za pronalaženje i kvalitetno obavljanje posla najvažnije imati sposobnosti poput izgradnje dobrih poslovnih odnosa (90 odsto), veština u komunikaciji (90 odsto), organizacije rada i upravljanja vremenom (89 odsto) kao i digitalnih sposobnosti (89 odsto). Uopšteno, većina ispitanika se slaže da su među manje važnim sposobnostima za dobro obavljanje posla prezentacijske veštine, administracija kao i znanje iz marketinga.

Upitani u kojim bi segmentima hteli da se dodatno edukuju, ispitanici, čak njih 43 odsto, ističu strane jezike. Nakon toga slede edukacije o upravljanju stresom, digitalnim veštinama kao i prezentacijske veštine kao i javni nastup. Na začelju potrebnih edukacija su one iz područja izgradnje dobrih poslovnih odnosa (12 odsto), poslovne administracije (12 odsto) kao i timskog rada (9 odsto).

Zanimljivi su i rezultati iz poželjnih dodatnih edukacija na temelju pola i dobi. Naime, želju za dodatnim edukacijama iz prezentacijskih veština u značajno većoj meri iskazuju žene, za razliku od muškaraca čiji je interes prema navedenoj edukaciji značajno niži kao i prema edukaciji o upravljanju stresom. Mlađe osobe (do 30 godina) u većoj meri žele dodatne edukacije iz marketinga.

Zaposleni u javnom sektoru u većoj meri žele da se edukuju u oblasti upravljanja konfliktnim situacijama, dok je želja za navedenim kod zaposlenih u privatnom sektoru manja. U sklopu istraživanja, građani su upitani u kojoj industriji bi hteli da rade, a posao u IT sektoru opravdava svoju titulu jednog od najpoželjnijih – čak 42 odsto ispitanih bi radilo u tom sektoru. Sledi farmacija pa sektor finansija.

U ugostiteljstvu i turizmu rado bi se zaposlilo 22 odsto svih ispitanika čime ovaj sektor ne spada među najpoželjnije prema analiziranim industrijama u ovom istraživanju, ali je popularniji je od prehrambene industrije i trgovine. S obzirom na to da je turizam najvažnija ekonomska grana u Hrvatskoj, kroz istraživanje se dodatno ispitalo što zaposleni građani misle o tom sektoru.

Ispitanici, njih 76 odsto, se slažu sa tvrdnjom da bi turistički radnici trebali da prolaze posebne edukacije kako bi mogli da obavljaju posao što efikasnije i u skladu s potrebama turista, a samo njih 21 odsto smatra da svako može da radi u turizmu jer to ne zahteva specifična znanja.

Nedostatak veština

Nešto manje od polovine ispitanih misli da se ne može dobro živeti isključivo od sezonskog rada u turizmu, a njih 43 odsto misli i da su radnici premalo plaćeni za obavljeni posao.Ispitanici koji su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu kao najveće probleme sa kojima se susreću vide nedostatak slobodnih dana, nakon čega sledi previše radnih sati te niska plata i loš odnos gostiju. Najmanje problema ističu vezano za fizičke uslove rada kao i za odnose s nadređenima. Među svim problemima navodi se i nedostatak prilike za sticanje dodatnih veština, piše Poslovni Dnevnik.

(Telegraf Biznis)