Jedan detalj iz dosadne biografije o Bilu Gejtsu zapalio je svet: "Ovo je njegov prljavi trik!"

Osnivač Majkrosofta, Bil Gejts, objavljuje svoje prve memoare, "Source Code: My Beginnings". Proveo je decenije i uložio milijarde u oblikovanje svog imidža – ali neki i dalje kritikuju njegov pristup. Zašto je jedan detalj, iz inače dosadne biografije o Bilu Gejtsu, okupirao pažnju svetskih naslovnica? Mišljenja o knjizi su podeljena, s jedne strane je opisuju kao inspirativnu, a s druge kao marketinšku i brendiranu kampanju.

Priča o nastanku Majkrosofta i njegovog osnivača Bila Gejtsa ispričana je nebrojeno puta u medijima otkako se ovaj tehnološki mogul iz SAD-a prvi put pojavio u javnosti 1980-ih godina.

Teme za vas

Rođen 1955. godine u bogatoj porodici – njegov otac bio je korporativni advokat i veteran Drugog svetskog rata, dok je majka bila uspešna aktivistkinja i članica upravnih odbora banaka i velikih korporacija. Bil Gejts je svoju prvu video igru programirao sa 13 godina. Poslat u ekskluzivnu privatnu školu u Sijetlu, on se sprijateljio s budućim suosnivačem Majkrosofta, Polom Alenom. Kasnije se upisao na Harvard, ali je odustao od studija kako bi 1975. godine s Alenom pokrenuo kompaniju "Micro-Soft".

Bil Gejts sada ponovo prepričava priču o svojim počecima u memoarima pod nazivom "Source Code: My Beginnings", koji su upravo objavljeni u SAD-u. Gejts u knjizi, između ostalog, govori o tome kako se osećao kao autsajder dok je bio dete, kako se sukobljavao s roditeljima kao buntovni tinejdžer, kao i o izazovima napuštanja škole kako bi se kladio na industriju koja tada još nije ni postojala.

Planirane su još dve knjige koje će se baviti njegovim godinama na čelu Majkrosofta i kasnijim radom u humanitarnom sektoru kao predsednik Fondacije Gejts.

Još jedan marketinški trik? Izdavač memoara opisuje knjigu kao "toplu i inspirativnu", ali američki istraživački novinar Tim Švab odbacuje je kao još jednu "marketinšku i brendiranu kampanju" bogatih i moćnih.

Švab je autor kritičke knjige o osnivaču Majkrosofta pod nazivom "The Bill Gates Problem: Reckoning with the Myth of the Good Billionaire" (2023). "Dok su drugi milijarderi otvoreno sebični, Bil Gejts je uvek pokušavao predstaviti sebe kao nesebičnog humanitarca i takozvanog ‘dobrog milijardera‘", rekao je Švab za Deutsche Welle. "Postoji vrlo malo toga što već ne znamo o Bilu Gejtsu i gotovo ništa u knjizi nije novo ili revolucionarno", tvrdi Švab.

Jedan detalj je, međutim, privukao pažnju medija. Gejts u svojim memoarima navodi da bi mu, da je odrastao u današnje vreme, verovatno dijagnostikovali autizam, odnosno poremećaj iz autističkog spektra.

"Često razgovaram sa svetskim liderima" Zahvaljujući Majkrosoftu, Gejts je 1995. postao najbogatiji čovek na svetu i ostao na vrhu liste Forbs magazina do 2008. godine, kada se povukao iz kompanije kako bi se posvetio humanitarnom radu.

Od tada su ga na Forbsovoj listi prestigli drugi tehnološki milijarderi poput Ilona Maska i Marka Zakerberga. Međutim, Gejtsovo bogatstvo je nastavilo da raste i od 2008. godine njegova neto vrednost porasla je na oko 107 milijardi dolara (102,5 milijardi evra), što ga trenutno čini 13. najbogatijom osobom na svetu.

Istovremeno, Gejts uživa daleko bolji imidž u javnosti od svojih kolega - tehnoloških tajkuna. Ova kombinacija bogatstva, veza i pozitivnog ugleda omogućila mu je neviđen pristup donosiocima odluka širom sveta. Prošle godine sastao se s kineskim predsednikom Si Đinpingom, a nedavno je imao i trosatnu večeru s novoizabranim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prema sopstvenim rečima, s Trampom je razgovarao o mogućim lekovima za HIV i dečju paralizu. "Mislim da smo obojica bili prilično uzbuđeni zbog toga", rekao je Gejts za Wall Street Journal.

"Budući da se naša fondacija intenzivno bavi globalnim zdravstvenim pitanjima, često razgovaram sa svetskim liderima. Poslednjih meseci razgovarao sam i s [francuskim predsednikom] Makronom i [predsednicom Evropske komisije] Ursulom fon der Lajen", dodao je.

Revolucija u poljoprivredi na afričkom kontinentu? Fondacija Gejts koristi ove kontakte, piše Deutsche Welle, kako bi usmerila ogromna sredstva u borbu protiv bolesti i gladi u različitim delovima sveta. Međutim, Švab u svojoj knjizi tvrdi da su rezultati često daleko ispod obećanih ciljeva.

Jedan posebno kontroverzan primer je rad Fondacije u Africi, gde je organizacija navodno uložila gotovo milijardu dolara u program AGRA (Alliance for a Green Revolution in Africa), koji je pokrenut 2006. godine s ciljem da do 2020. godine udvostruči poljoprivredne prinose i prepolovi glad i siromaštvo u 13 afričkih zemalja.

Ovaj cilj nije postignut. Prema istraživanju objavljenom u junu 2020. godine, broj gladnih ljudi u tim državama zapravo se povećao za 30%.

Otvaranje puta za Maska Švab upozorava da Gejts ostaje "privatni investitor koji je duboko zainteresovan za povećanje svog bogatstva".

"Godinama je Gejts normalizovao i legitimisao ulogu ekstremnog bogatstva u demokratiji, posebno u američkoj politici. Ilon Mask možda predstavlja novo poglavlje u tom oligarhijskom modelu, ali i jedan i drugi su deo iste priče", kaže Švab i dodaje: "Mislim da ljudi poput Ilona Maska danas profitiraju od Bila Gejtsa.

(Telegraf Biznis / Jutarnji.hr)