Aleksandar je završio ekonomiju pa otišao u zanatlije: "Potrebno je snage i izdržljivosti, mnogi odustanu"

Aleksandar Marinković ima 29 godina i već pola decenije u beogradskom naselju Voždovac vodi svoju vulkanizersku radnju "Aca vulkanizer". Pošto mu je, kako kaže, bilo teško da nađe odgovorne radnike, zaposlio je strica Milovana i braću od tetke Nikolu i Aleksu, a njegova uspešna ekipa sada efikasno pruža brojne usluge vozačima koji ovde dovoze svoje četvorotočkaše.

Aleksandar je diplomirao ekonomiju, a vulkanizerski poziv je, kako kaže, odabrao svestan da kao ekonomista neće moći da zaradi dovoljno za pristojan život.

Teme za vas

- Nijedan posao nije lak, a ja sam se u ovome pronašao jer ipak kao preduzetnik imam svoju slobodu. Radim 11 sati dnevno, osim subotom kada smo u radionici kraće i nedeljom kada imamo slobodan dan i kada sve vreme provodim sa suprugom i ćerkom. Ovo je sezonski posao, pa zbog toga nudimo više vrsta usluga - priča Aleksandar.

- Zimska sezona nam traje od novembra do Nove godine, a letnja kreće u aprilu i često se produži do septembra, zavisno od toga kada ljudi idu na more i kada se sete da treba da zamene gume - kaže Aleksandar.

Foto: Nenad Blagojević/pricesadusom.com

Učenje zanata

Krpljenje guma, vulkanizacija (najčešće topla), čep, montaža i demontaža guma, balansiranje svih vrsta guma, ispravljanje felni, zavarivanje felni, hotel za gume, poliranje farova, dopuna klime, su najčešće usluge koje Aleksandar nudi u svojoj radnji i to zahvaljujući zanatima koje je učio godinama.

- Na obuku za vulkanizera krenuo sam sa svoje 23 godine kod mog dede koji je tada već imao vulkanizersku radnju. Posle toga sam rešio da u isto vreme radim na dva posla, pa tek onda da otvorim svoju radionicu: pre podne kod dede u Rakovici, a noću u jednoj firmi kao radnik obezbeđenja. Bilo je naporno, ali sam nekako izdržao i pregurao taj period  - priča Aleksandar.

Foto: Nenad Blagojević/pricesadusom.com

Uštedeo je novac, kupio prve dizalice i repro materijal, a deda mu je pomogao sa dve mašine: jednom za balansiranje i drugom za demontažu.

- Imao sam samo ono osnovno: kompresor, dve pegle i objekat koji je trebalo da se renovira. Ništa od osvetljenja nije radilo, zid je bio napukao, kao i cev, a napolju je bila samo jedna cirada umesto krova - seća se Aleksandar i dodaje da je nakon toga nastavio da prikuplja novac za obnovu radnje.

Kađe da je znao šta želim i zbog toga je odmah po završetku fakulteta radio i danju i noću da bi platio školarinu, ali i sve troškove radionice.

- Čak sam za svaki slučaj položio i vozačke ispite za motor, automobil i kamion - dodaje.

Težak ali isplativ posao

Za posao vulkanizera kaže da je težak, ali isplativ. Dodaje da retko ko hoće da radi ovaj posao jer se skoro sve vreme boravi napolju, i kad je hladno i kad je toplo, kao i da mnogi odustanu kad čuju da treba da stalno da se čuči, pa da se ustaje i tako u krug.

- Potrebno je snage i izdržljivosti. Ovo je prljav posao, ima dosta prašine, a ljudi danas neće da se prljaju i žele da zarade novac na najbrži mogući način - iskren je Aleksandar.

Sagovornik Priča sa dušom je prošao brojne poslove da bi stigao do ostvarenja svog sna, odnosno da bi imao svoju radionicu i postao preduzetnik.

Već kao punoletan momak, paralelno sa školom, radio je na građevini, zatim kao konobar, pa na poslovima obezbeđenja, a onda i u štampariji.

Foto: Nenad Blagojević/pricesadusom.com

- Dugo sam razmišljao da li tražim posao u struci, sa diplomom ili da se okrenem preduzetništvu. Znao sam da će mi sa tom diplomom prihodi biti ograničeni i da bi celog života trebalo da radim za platu koja ne bi pokrila osnovne uslove za život, a da ne govorim o kupovini automobila ili stana. Sa platom nema velikog napretka u Srbiji. Iako sada u svojoj radionici radim i po 11 sati dnevno, osećaj je neverovatan, a granice ne postoje - rekao mi je mladi vulkanizer, jedan od retkih u toj profesiji sa fakultetskom diplomom.

Aleksandar pojašnjava da je svaki automobil priča za sebe i da se za svaki model mora znati gde se postavlja dizalica, koja se gedora koristi, kako se guma montira i demontira, gde su senzori, kako se balansira, ima li automobil aluminijumske ili čelične felne, kao i na koji način se krpi guma.

- Moj tim i ja smo uigrani i dobro organizovani. Kad nastane gužva tačno se zna ko skida i namešta gume, ko radi na balanserki, ko radi zavaruje aluminijumske felne… S obzirom na to da imamo skupe mašine i aparate, neophodno je da se radi pedantno i da zanat "uđe u ruke", da se sve prati i da majstorove ruke budu usaglašene - priča Aleksandar dok prelazi na deo posla sa bakarnom mašću, zahvaljujući kojoj točak dobro može da nalegne.

Foto: Nenad Blagojević/pricesadusom.com

Sve je počelo kada je video da ljudi dosta traže ispravljanje felni, pa je odlučio da i to doda u ponudu, kao i dopunu klime i poliranje farova. Dve godine je skupljao novac za polovnu mašinu za ispravljanje felni, a u međuvremenu uspeo da kupim još nekoliko novih.

- Kad im pukne felna, ljudi traže ispravljanje i varenje felni, a kad im pukne guma traže vulkanizera. Ja sam to spojio i sada na jednom mestu mogu dobiti sve te usluge - rekao je Aleksanda.

Njegovu radnju ćete prepoznati po užurbanoj atmosferi, vrednim radnicima i brojnim klijentima, kao i po igrački moskviču, koja se nalazi na krovu radnje kao suvenir, a koju su Aleksandar i brat dobili od dede i koja je nekada bila deo kolekcije.

(Telegraf Biznis/Priče sa dušom)