Da li je nomadski život vredan rizika? Iskustvo porodice koja je za 8 meseci obišla 3 zemlje zbog birokratije

Brajton Baret (32) dugo je sa surpugom razgovarao o životu van Amerike, a činilo im se da je pravo vreme za taj korak kada im je sin napunio godinu dana. Ipak, zbog jedne bezazlene greške njihov nomadski život trajao je samo osam meseci.

Kako je po zanimanju onlajn fitnes trener, a supruga je u vreme odluke vodila brigu samo o sinu, odlazak im i nije delovao tako izazovan.

Teme za vas

Naspram Jute, Tajland im se činio kao odlična opcija pa su za početak proveli deset dana istražujući gde bi voleli da žive i kakav je osećaj uopšte biti u zemlji. Naposletku su se odlučili za jedan grad na dva sata vožnje od Bankoka.

U Juti nisu imali svoju nekretninu pa je bilo lako da se spakuju u samo šest kofera priča on za Business Insider.

Kada su došli na Tajland, Brajdon je shvatio grešku koju je napravio. Naime, mislio je da će imati 90 dana na raspolaganju da reše sve papirološki, a zapravo je dobio vizu za samo 30 dana boravka.

Kako nisu uspeli da produže boravak, morali su da pronadju sledeću destinaciju. Tako su se opredelili za Maleziju, gde su proveli naredna tri meseca.

Pred sam kraj boravka u Maleziji, Tajlandjani su predstavili petogodišnju vizu za radnike na daljinu i digitalne nomade.

Pošto su morali da budu van Tajlanda u vreme apliciranja, a viza za Maleziju im je isticala, otputovali su u Vijetnam. Dok su prijave za njegovu i supruginu vizu odmah prihvaćene, ona za njihovog jednogodišnjeg sina se nešto duže čekala. Toliko da su morali da otputuju i iz Vijetnama.

Taman kada su bili na aerodromu za Manilu, stigla im je potvrda da su dobili vizu i za sina. Tako su konačno mogli da se vrate na svoju prvu destinaciju.

U hotel su stigli kasno u noć, a kada im je recepcioner rekao da imaju problem sa rezervacijom, shvatili su da je definitivno vreme za povratak u domovinu.

Nakon osam meseci, bilo im je dosta nomadskog života. Kaže da problem sa vizom nije bio jedini.

"Mislio sam da će biti lakše da vodim kompaniju sa druge strane sveta ali svi moji klijenti i zaposleni su u Americi. Nekad sam ustajao u 3 ujutru da radim a nekad sam se javljao u ponoć", priča.

Povratak kući imao je pomalo gorak ukus. Kako priča ovaj fitnes trener, pomalo ne može da se otrgne utisku da je podbacio.

Navodi i da je život u inostranstvu mnogo drugačiji od onoga što se predstavlja na društvenim mrežama. Iako ima mnogo pozitivnih aspekata, ne bi trebalo da mislimo da je ,,trava zelenija u tudjem dvorištu".

Iako za sada ne planiraju, Brajton ne isključuje opciju povratka na Tajland jer sada imaju vizu na pet godina.

(Telegraf Biznis)