Glavni gradski urbanista o jeftinijim stanovima u Beogradu, BAS stanici, gondoli i gužvama

Foto: Marko Jovanović

Kraj godine je vreme i za sumiranje rezultata, a mi smo pitali šta je konkretno od najavljenih velikih projekata urađeno u Beogradu, a šta tek počinjemo da gradimo.

Glavni gradski urabnista Marko Stojičić govorio je o tome u intervjuu za Telegraf Biznis, u kome je, između ostalog, istakao da će prestonica ostati najveće gradilište u Evropi, a da njeni stanovnici mogu da se nadaju boljem saobraćaju, funkcionalnoj infrastrukturi, jeftinijim stanovima, većoj pešačkoj zoni...

Vreme je, dodaje, da Beograd počne da gradi i kulturne ustanove.

• Beograd je, kako su o tome pisali i svetski mediji, ove godine bio grad kranova, gde smo trenutno kada su u pitanju veliki gradski projekti?

- Svakako je najveće i dalje "Beograd na vodi", jer se u jednoj celini gradi tako veliki broj kvadrata. Sa dva objekta koja su u fazi izdavanja dozvole, imamo situaciju da je završeno ili započeto 900.000 kvadrata.

Veoma značajna cifra, a pored toga, to je projekat koji je pokrenuo mnoge druge pre svega izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada i sređivanje tog prostora koji je opet uzrokovao da se mnoga gradilišta u Beogradu otvore.

• Gde su ti drugi "veliki" kvadrati?

Više od milion kvadrata se priprema ili već gradi u zoni oko i u Ulici Tošin bunar. Velika gradilišta su po celom gradu, na Novom Beogradu...

Ukupno to sve čini oko dva miliona kvadrata godišnje izdatih dozvola za gradnju koje izdaje Sekretarijat za urbanizam i gradske opštine, kao i Ministarstvo građevinarstva.

Grad Beograd evo već treću godinu ima milion kvadrata izdatih dozvola, što je impozantno.

Foto: Marko Jovanović

• Postoji li "ali"?

- Izazov jeste da se izgradi infrastruktura koja će da prati izgradnju tih objekata. Gradimo je, prave se projektni planovi. Međutim, problem je što se u prošlosti nije gradila infrastruktura i što imamo čitava naselja kao što je cela leva obala Dunava koja je praktično nepokrivena infrastrukturom.

Grad Beograd pre svega kroz doprinose koje naplaćuje privatnim investitorima finansira izgradnju infrastrukture, ali nije moguće samo graditi za potrebe novih objekata već i za one koji je nisu dobili u prošlosti.

• Nelegalna gradnja je i dalje nešto sa čim se suočavamo?

- I to je veliki izazov - velika nelegalna naselja. Svako od njih je, da ne kažem opravdano, ali je jasno kako su nastala, za ljude koji su izbegli iz BiH, Hrvatske i teritorije Kosova, ali imamo i onaj deo nelegalne gradnje koji je bio posledica zloupotreba, pa i zakona.

U oba slučaja imamo situaciju da pored infrastrukture nedostaju i objekti kao što su škole, vrtići, zdravstvene ustanove koji su neophodne svakom delu Beograda bez obzira na to kako su i kada nastali.

• Šta ćete raditi po tom pitanju?

- Sigurni smo da će u naredne dve godine ostati ovaj trend od oko dva miliona godišnje što u ekonomskom smislu jako puno znači i daje nam prostora da izgradimo sve ono što nam nedostaje u smislu javnih sadržaja koje sam pominjao.

Zato ćemo graditi, pored stanova i vrtiće, škole, domove zdravlja, koncertne dvorane, akademije, fakultete, domove zdravlja...

Sve to se radi paraleno a mi od stranih delegacija i udruženja koji posećuju Beograd dobijamo stalno komentare da ovo što radimo jeste dobro, kvalitetno i put kojim treba da se razvija jedan grad kao što je Beograd.

Dobili smo u tom smislu i potvrde da je Beograd sada najveće gradilište u Evropi. Kada gledamo po glavi stanovnika, trenutno je tako.

• Hoće li Beograd praviti jeftine stanove?

- Da, izgradnju stanova i za one ljude koji ne mogu da plate ponuđenu cenu od strane privatnih investitora. Tako da Grad razmišlja o tome da svi socijalni aspekti budu zadovoljeni, odnosno sve kateorije stanovništva da reše svoje stambeno pitanje na teritoriji Beograda.

Razvijamo i naselja kao što je ono u Ovči koje zovemo "Treći Beograd". Pripremamo i razvoj Makiškog polja a to je teritorija od Čukaričke padine ka Železniku i Sremčici, to su veliki potezi... Grad Beograd nema veliki porast broja stanovnika ali svakako veliki broj ljudi nije još rešio stambeno pitanje.

Potencijal su neizgrađene teritorije, područije Ade Huje, Makiško polje, Blok 18 A koji se nalazi tako reći preko puta "Beograda na vod"i, to je nešto što nas čeka u narednoj deceniji a ne godini. Dakle, urbanizacija svih tih teritorija.

Foto: Marko Jovanović

• Da li će biti jasnije šta će komšija da gradi na placu pored našeg?

- Sada je u toku realizacija parcela gde postoje planovi detaljne regulacije. Trenutno, imamo pokrivenost od dve trećine grada, a sve planove za celo područje imaćemo za tri godine. Tako i celu pokrivenost grada da bi se znalo šta na kojoj parceli može da se gradi, vrtići, škole, saobraćajnice i sve druge namene, svako će moći da raspolaže svojom imovinom i neće moći da postoji opravdanje zašto je neko krenuo sa nelegalnom gradnjom. A to se upravo često koristilo kao izgovor.

Osim urbanizacije i gradnje objekata, i razvoja ekonomije zbog građevinarstva koji je generator našeg privrednog razvoja, kao rezultat očekujemo da ćemo konačno u narednih deset godina uspeti da uredimo sve javne prostore u Gradu i da omogućimo da se poveća biciklistički saobraćaj, i javni prevoz.

• Pominjete tzv. hijerarhiju u saobraćaju, kako ona funkcioniše?

Urbana matrica u Beogradu je takva da podržava četvrtinu od onoga što je Grad Beograd, a problem je sve veći jer kako raste ekonomska moć stanovnika i standard, tako raste i broj automobila. Nažalost, činjenica je da oko malo ljudi koristi javni prevoz.

Imamo situaciju da ljudi izlaze iz autobusa i ulaze u automobil. Time se pogoršava problem koji mi imamo, najveći pored infrastrukture, a to je saobraćajna gužva koja se stvara jer stanovnici Beograda olako ulaze u automobil.

• Šta je rešenje? Da li će se i dalje raditi na smanjenju broja vozila i kako?

- Naravno da spremamo kontra mere koje se pre svega ogledaju u pripremi za izgradnju metroa, on je komforan način da neko prihvati da ne ide automobilom.

To će nam omogućiti i da se slobodne površine u gradu koriste za pešake i bickliste i ono što ste pitali, hijerarhija u saobraćaju je nešto što je jedino održivo u u velikim gradovima a podrazumeva da je pešak broj jedan, biciklista broj dva, i javni gradski prevoz broj tri, i tek na četvrtom mestu je automobil.

Foto: Marko Jovanović

• Kod nas je suprotno...

- Nažalost, tako je decenijama, a malo je i kulturološka navika da je automobil broj jedan, što nije održivo stanje, a evo vidimo i zagađenost vazduha da je dosta visoka i isključivi razlog za to je prekomerna upotreba automobila.

Prevelika površina je za parkiranje, a kako se bude stabilizovao broj automobila, povećaće se i površine pod zelenilom.

Plan nam je da jedna četvrtina grada bude i pod šumama. Ovo zelenilo koje pripada parkovima bi osiguralo ne samo kvalitetan vazduh nego i duži život Beograđana.

Beograđani imaju jednu od najviših stopa kardiovaskularnih bolesti, upravo jer se slabo kreću, a kreću se slabo jer nerado koriste pešačenje ili bicikliranje.

• Pešačka zona neminovno će uticati na linije GSP, ali i na broj parking mesta, za sledeću godinu najavljene su i garaže.

Pešačka zona iz Knez Mihailove je proširena na okolone ulice, što je odavno i bila ideja - da se ta zona oslobodi automobila. Uspeli smo da taj projekat sprovedemo i preusmerimo saobraćaj.

Pasarela, koju smo građevinski završili, uskoro treba da bude puštena u rad i konačno imamo i pešačku vezu od centra grada do reke Save.

Foto: Marko Jovanović

Broj automobila je toliko veliki da je teško smestiti ih na ovako malom prostoru.

Imamo na spisku 56 lokacija predviđenih za izgradnju garaža. Svaka od lokacija međutim, ima neki problem za rešavanje, od imovinsko pravnih. Drugo, imamo potpisan ugovor sa strancima za 4 javne garaže u centru, plus naš plan za još tri.

Dakle, ukupno 7 novih javnih garaža samo u centru koje će biti gotove za tri, četiri godine.

Opasnost je što se izgradnjom garaža u samom centru grada dodatno privlače automobili da ulaze u centar.

• Linije?

- Ulica Vasina, odnosno Studentski trg, kako zbog pešačke zone, oslobađanja prostora za bicikliste, spomenika Zoranu Đinđiću...prosto zbog sveta toga doći će do promena u javnom prevozu.

Ipak, one ne znače da će centar grada biti slabije opslužen javnim gradskim saobraćajem već da će linije ići po obodu te pešačke zone što je normalno svuda u svetu.

Ta veza biće izmeštena na Dorćol, odnosno okretnica se premešta u Dunavsku.

Počeli smo uveliko da radimo na tome, pravimo novu kontaktnu mrežu uz izbegavanje onoga što smo se dogovorili sa građanima a to je Gundulićev venac.

Svakako će grad povećati broj električnih autobusa i trolejbusa zbog toga kojima ne treba mreža.

• Da li se menja trasa gondole, kakav je plan sa njom?

- Nema novih okolnosti koje bi uslovile pomeranje stanica ili trase. Kako na strani Starog Grada, tako i sa Ušća. Projekat je i dalje u fazi kada se procenjuje da li postoje arheološka nalazišta. Tek posle tih radova će se odrediti i dalja "sudbina" i eventalno tehničke izmene ukoliko se dođe do nalazišta, odnosno otkrića oko koga sada arheolozi vode polemiku.

Nije na nama da prejudiciramo, jednostavno će se prvo pristupiti tim radovima. To je važno, na primer, baš za garažu u Vasinoj ulici, odnosno, pretpostavlja se da je na toj lokaciji bio centar Singidunuma. Mi to pozdravljamo i voleli bismo da jeste. U tom slučaju ne bi se ni gradila tu garaža.

Foto: Marko Jovanović

• Dokle je stigao projekat za BAS, kada ćemo na novu stanicu?

- Planirano je da u narednih 12 meseci stanica bude potpuno funkcionalna. Grad trenutno pristupa izgradi saobraćajnica, a očekujemo da će to biti uroku, i da će buduća stanica za godinu dana profunkcionisati.

• Beograđani su glasajući u anketi, izabrali da se Stari savski most preseli na Ušće?

- Ponudili smo za manje-više ista sredstva dve opcije. Odabrana je druga, odnosno da se most preseli u park, da se postavi na visini od 3, 4 metra a ispod njega bi bio prostor za kulturne i eventualno ugostiteljske sadržaje. Neke od privremenih objekata bismo uklonili, a most će dati dodatni kvalitet parku.

Veliki broj Beograđana ne doživljava taj most kao saobraćajnu vezu, već i kao istorijsko nasleđe što je opravdano. Most je na nižoj visini nego što bi trebalo da bude jer je Sava međunarodna reka, tako bismo u obe opcije morali to da korigujemo.

• Šta biste voleli da vidite u Beogradu, a da nije još na planu?

Osim saobraćajne veze, metroa, tunela koji će spojiti savsku i dunavsku vezu, mosta preko Adu Huje, ne računajući te neophodne stvari, ono što decenijama nije izgrađeno u Beogradu jesu kulturne ustanove.

U tom smislu pred nama je nekoliko projekata a to su izgradnja objekata kulture umesto Staklenca, gradaska galerija, muzej, dvorana na Novom Beogradu, koncertna ili zgrada filharmonije, i zgrada koja će služiti za potrebe arhitekture. Imamo plan da tako nešto izgradimo u pilonu mosta, u Karađorđevoj..

I što više objekata kulture uopšte, jer ovo društvo mora da počiva na kulturi i inelektualnom razvoju koji potiče iz kulturnih centara.

(Vesna Bjelić/v.bjelić@telegraf.rs)