Srbi shvatili kako najbrže da zarade: Cveta izgradnja drvenih kućica i bungalova, ovo su cene

Foto: Unsplash

Korona nas je naterala da menjamo način življenja i rada, a nagrizla je mnoge industrije, poput turizma.

Teme za vas

Ako je nešto radilo proletos i letos, pa i ove jeseni, to je zakup i kupovina kuća, vikendica, i smeštaja van gradova. Tako na primer, i u septembru je nastavljen trend da domaći turisti više nego lane odmor provode u Srbiji, pa je zabeleženo 603.912 noćenja domaćih turista, što je skoro 19 odsto više nego u septembru 2019. godine.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, domaći turisti su najčešće išli u banje i to Sokobanju i Vrnjačku Banju, zatim na planine, posebno Zlatibor i Kopaonik, kao i u Beograd. Upravo u tome mnogi vide šansu za svoj siguran prihod pa, kako saznajemo, ovih dana jedna grana privrede ima pune ruke posla.

Reč je o onima koji prave bunglove, kućice od drveta i sve ono što se lako može izdati na više dana, što je lako i za održavanje, a što ne košta previše. Dodatno, upravo to se i najviše traži.

- Posla ima stvarno dosta. Evo mušterija mi je menjala ponudu, ali zahtev je uglavnom da napravimo kućice koje su poluvikendice i to u kratkom roku - kaže nam vlasnik jedne pilane.

Prema njegovim rečima, samo za jednog ugostitelja na Divčibarima je napravio 7 takvih koje su spremne za prve goste na zimu.

Kako kaže naš sagovornik, njemu lično se ne dopada što na prvi pogled, nije reč o kvalitetnoj građevini, jer su temelji plitki, i više mu deluje da je sve "za jednokratnu upotrebu". Međutim, kako samo isporučuje građu, ne pita za detalje. Njegova cena je 11.000 evra, ali bez kopanja temelja i stolarije. Ostale su u proseku tu negde, ali ima i onih koje koštaju kao stan u Beogradu, odnosno i 50.000 evra.

Vikendice na Divčibarima i Zlatiboru mogu da se unajme od 600 evra mesečno, a ima i onih preko 1.000. Ima i jeftinijih, od 200, 300, a na Zalataru na primer, koštaju po 35 evra dnevno.

Bungalovi su specifičniji, i obično se izdaju u okviru kompleksa, pa se cene formiraju i na taj način.

- Dosadašnji gosti su oduševljeni našim vikendicama koje su uglavnom od drveta. Imamo i terasu i pogled na jezero, i bili smo bukirani celo leto. Zbog toga ćemo napraviti dodatne dve, samo manje, jer već imamo upita za zimski odmor i praznike - kaže nam A. M. iz sela Vilovi kod Nove Varoši.

U poslednje vreme, vraćaju se i stranci, kada je reč o stranim turistima, ostvareno je 94.196 noćenja, što je za 76 odsto manje nego u istom mesecu 2019. ali skoro 14.000 više nego u avgustu ove godine.

Najviše noćenja ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, Turske, Crne Gore, Rusije i Nemačke.

Inače u prvih devet meseci ove godine u Srbiji je ukupno boravilo 1.464.664 turista, što je za 48 odsto manje nego u istom prošlogodišinjem periodu.

Domaćih turista je bilo 1.110.656, za 22 odsto manje u odnosu na prvih devet meseci prošle godine, a stranih 354.008 ili 75 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu.

Podsetimo, ukoliko je i vama u planu ovakav biznis, svi nekategorisani ugostiteljski objekti od nedavno su u obavezi da prijave sve domaće i strane turiste, preko centralnog informacionog sistema eTurista.

Zakonska obaveza odnosi se na ugostitelje koji pružaju usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskim objektima poput hostela, prenoćišta, konačišta, konaka, botela, hanova, etno kuća, salaša, vila, kampova, kamping odmorišta...

Obaveza se, takođe, odnosi i na ugostitelje koji pružaju smeštaj u objektima za smeštaj nautičkog turizma, kao i lovnog turizma - lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba.

Svi oni su u obavezi da zbog evidentiranja podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi.

(V.B.)