Da li biste delili stan s 5 osoba? Srbi vole mir, i nerado dele prostor od 500 evra

Foto: Unsplash

Svako ima svoju sobu, ali dele kupatilo i kuhinju, kao i veš mašinu, koja je uglavnom u podrumu zgrade. Tako žive mnogi mladi, samci, studenti ili zaposleni - na zapadu.

Iako u tim zemljama, stan oko centra glavnog grada u proseku može koštati 1.000 evra (pa naviše), soba košta upola manje. Nije jeftina, ali se opet svakako isplati.

Teme za vas

Sa minimalnom platom od nekih 1.200 evra u Nemačkoj, ljudima se isplati da dele stan sa drugima, čak i onima koji imaju prosečna primanja (do 2.000 evra) ili veća.

Ako su sami, dakle, nemaju porodicu, a rade po ceo dan i pretežno se hrane van kuće, onda im je na neko vreme dovoljna soba. Lakše podnose i "toalet ili pranje veša na smenu", nego što plaćaju visoke cene zakupa stanova.

Još jedan problem je što je stanove veoma teško naći, posebno u zemljama gde je nalet radne snage.

Čeka se mesecima na iole dobar stan, po fer ceni. Takođe, vlasnici stanova imaju običaj (ne uvek) da, kada izdaju namešten stan, naplaćuju ponaosob korišćenje kuhinje ili veš mašine (2,5 evra po korišćenju), osim kada je ona u sklopu zgrade.

Svaki stan u zgradi ima svoju mašinu za pranje veša, a često je slučaj da zgrada koja ima 10 stanova - ima pet puta više stanara. To je upravo zbog udruživanja ljudi. S druge strane, ovako nešto nije praksa kod nas.

Iako su plate dosta niže u Srbiji, a cene zakupa visoke u skladu sa tim, ljudi ili žive sami u iznajmljenom stanu ili ostaju kod roditelja. Život sa još dvoje ili troje ljudi u stanu, sa kojima bi delili kuhinju i kupatilo, jednostavno većini "ne pije vodu".

To je već i stvar mentaliteta, kulture, navika.

Osim toga, lakše je udružiti se kada postoje određena pravila ponašanja, kao što je poštovanje buke i tome slično. Ako stanari delaju u skladu sa zakonom i normama, lakše im je da se uklope u sistem, pa samim tim - i u sistem zajedničkog stanovanja.

Foto: Shutterstock

Čak i oni koji su vlasnici stanova neretko žive u iznajmljenom stanu, zbog velikih poreza i troškova oko zgrade, koji idu na teret gazde stana (npr. obnavljanje fasade na nekoliko godina, krečenje, kanalizacija itd). Zato je nekada bolja opcija kupiti kuću u zemljama zapadne Evrope.

Treba voditi računa i o ugovorima, koji se u zemljama kao što je Nemačka, izuzetno poštuju. Ako ste se obavezali na plaćanje stana u narednih 6 meseci, onda to morate da ispoštujete, čak i ako odlučite da se iselite.

Dakle, zaostalo plaćanje vam "ne gine", čak i uprkos okolnostima koje nisu do vas, npr. ostali ste bez posla usred pandemije, ali svakako imate olakšice od države, tačnije, dobijate veći deo plate dok se ponovo ne zaposlite.

Ipak, jasno je da je iz tog razloga mnogima lakše da podnesu "teret" plaćanja sobe od 500 evra, nego stana od 1.000 ili više evra. Razlozi mogu biti i socijalne prirode; ako su usamljeni, žele dodatni osećaj "sigurnosti" i tome slično.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)