Koliko imamo divljih zgrada, koja opština je "šampion" i kako rešiti vile na Savi: Otkrivamo detalje

Običaj da se proba da se zaobiđe neki papir u Srbiji odavno postoji. Kako onaj do legalizacije traje i decenijama, trebaće nam još malo vremena da se iskoreni.

Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za legalizaciju građevinskih objekata, u intervjuu za Telegraf Biznis kaže da se stanje popravilo u prestonici, kao i da će njegov tim raditi na tome da se svaka nekretnina ozakoni ako je to moguće, a ne ukloni.

Koliko je objekata privedeno nameni govore i podaci našeg sagovornika - priliv za budžet od taksi za ozakonjenje u Beogradu, a koje se tiču predmeta pri Sekretarijatu, bio je veći od 162 mliona dinara, dok je od opština taj prinos iznosio 2, 5 milona dinara.

• Pitanje legalizacije nekretnina je svetska tema – i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička. Kakvo je stanje u Srbiji?

- Od usvajanja Zakona o zakonjenju od 2015. godine, mislim da se stanje mnogo popravilo u Srbiji. Postigli smo rezultat koji se meri pet - šest puta više nego pre 20 godina.

Sekretarijat je izdao 27.000 rešenja od usvajanja zakona.

Vesti sa naslovne
• Šta to znači za građane i Grad?

- Najpre pravnu sigurnost. Da ljudi prilikom kupovine znaju da je njihovo. U samom zakonu stoji da je to javni interes, a sve je rešavanje decenijskog socijalnog problema.

Većina ljudi koja je radila bez dozvole to nije radila zato što su tako hteli, već zato što su morali.

Imali su izbor da li da budu podstanari ili da na tlu izgade nešto što će rešiti njihovo stambeno pitanje. Važno je znati koji su bili motivi.

Zakon o ozakonjenju svima je omogućio da mogu na brz, efikasan i povoljan način da uknjiže svoje nekretnine. Takse za ozakonjenje su manje, procedura pojednostavljena. Organ koji vodi postupak je po službenoj dužnosti korespondirao je sa katastrom i knjižio vlasnike bez uplate takse.

• Kako to što je procedura brža i jeftinija utiče na cenu nekrenina? Veća ponuda trebalo bi da dovede i do stabilizacije cene kvadrata na tržištu?

- U glavnom gradu cena nekretnina u poslednjih nekoliko godina je porasla. Razloga je više - skočio je BDP, plate su porasle, investira se, postoji pravna sigurnost... Zakon o ozakonjenju dosta je doprineo tome. Imamo zahteve koje su podnošeni od 1995. Ciklusi u donešenju zakona išli su od 3 do 5 godina. Sve to utiče da se dosta gradi, ljudi kupuju stanove i skače im cena. Mnogima je to bolja opcija nego da novac drže u banci.

• Koliko sada ima u Beogradu nelegalizovanih objekata?

- Po izmenama statutama Grada Beograda, nadležnost za rešavanje stambenih i poslovnih objekata do 400 kvadrata je prešao na gradske opštine, do 3.000 kvadrata na prigradske.

U samom sekretarijatu, pre prelaska nadležnosti je bilo oko 260.000 zahteva, a u prigradskim opštinama oko 150.000. Dakle, govorimo o cifri od oko 400.000 objekata za koje su podneti zahtevi. Postoji još trećina, za koje je moguće da nisu podneti zahtevi.

Govorimo ukupno o cifri od gotovo pola miliona nelegalnih objekata u Beogradu.

U to ubrajamo poslovne i stambene objekte, kao i pomoćne, poput garaže ili magacina. Praksa izbegavanja legalizovanja je postojala davno, a toga je sada u Beogradu sve manje jer su i sami propisi koji se tiču nelegalne gradnje, a koja je sama po sebi krivično delo, kao i postupanja inspekcije, doveli do toga da se nelegalna gradnja smanji.

• Kako je to krivično delo, kakva je procedura, kada se objekat ruši i sei dli slična akcija u glavnom gradu?

- Javni interes Srbije je ozakonjenje, da se uvedu objekti u legalne tokove, da se naplati porez. Da ljudi imaju sigurnost za investiranje, mogućnost za podizanje kredita. To je socijalni problem. Lično to posmatram kroz praksu da sve više objekata treba da se legalizuje, a ne da se ruši.

Da što više njih uvedemo u tokove, a ne da ih uklonimo.

Bilo je rušenja. Počev o "plazma zgrade" na Zvezdari. To su bili primeri koji su boli oči javnosti i sve one koji su hteli da imaju urbanistički sređene svoje krajeve.

Jesam pobornik da sve što može - da se ozakoni, ali isto tako, sve ono što ruži naš grad, treba da se ukloni.

Dinamiku i predmete određuje inspekcija, ali sigurno da postoji spisak prioriteta.

• Jednom ste rekli da svaka druga zgrada ima neki sprat viška u Beogradu, kakvo je stanje danas?

- Ta praksa se menja, a inspekcijski organi sankcionišu odstupanja. Pojedini investitori olako pristupaju poslu i unapred odstupaju od urbanističkih planova nadajući se da će da reše taj problem kasnije i da će svoju finansijsku situaciju da popravi kroz plac.

Mislim da je to nesavesno.

• U tom smislu, povače se i drugi problemi, u prestonici je ogroman problem sa nedostatkom parking mesta..?

- Određeni broj investitora se jednostavno nije bavio rešavanjem tog problema. Ne samo parkinga, već dolazi do pucanja cevi zbog opterećenja jer se na terenu dešava da zgrada nije projektovana za toliki broj stanova.

Ako kažemo da taj "običaj" nelegalne gradnje postoji decenijama, koliko će nam biti potrebno da ga iskorenimo a da ne izazovemo socijalni problem.

• Može li investitoru da se naloži određeni broj parking mesta, kakva je zakonska procedura?

- Prošlo je skoro 6 godina otkako je Zakon usvojen i mislim da će doći vreme da se i on menja. Ustavni sud 2020. ukinuo je određene odredbe a glavni se tiče tačke 10, koji kaže da ukoliko se objekat nalazi u susvojini, a nije bilo primedbi tokom gradnje, da će se smatrati da je data prećutna saglasnot.

Ustavni sud je ukinuo tu odrebu i proglasio je neustavnom. Sada je ponovo potrebno sakupiti saglasnost svih korisnika i suvlasnika sa parcele.

To otežava sam proces gradnje i prikupljanja svih neophodnih dozvola. U Beogradu u pojedinim delovima grada postoje parcele koje se mere hektarima i desetinama suvlasnika. Može se desiti da ovo uspori ceo proces ozakonjenja.

Ako se zakoči, dotični neće moći da se priključi ni na struju, gas, jer on u takvoj situaciji ima nelegalan objekat. Niti može da nabavi saglasnost svih, niti može objekat da privede nameni.

• Na teritoriji koje beogradske opštine je najveći problem? Gde je najviše nelegalnih objekata?

- Jedna od opština koja je imala najveći broj zahteva je Zemun. Obodni delovi - Altina, Plavi Horizonti, Busje...

Reč je ljudima koji su izbegli iz svojih domova 90 godina zbog ratova. Oni su gradili na svojini zemljoradničkih zadruga koje više ne postoje. Imali su imovinska rešenja opština, ai nikada nisu mogli da dobiju gađevinsku dozvolu. Ne mogu ni danas jer nemaju rešeno pitanje imovine. To su parcele koje se prostiru na desetine hektara.

Lično sam zauzeo stav da svi ti ljudi sa tim rešenjem imaju rešen pravni osnov i da mogu da se ozakone.

Tako, imali smo najviše uspeha u Busju, bilo je nelegalnih kuća, a sada je smanjen broj. Nije postojao nijedan predmet koji je ispunjavao uslove, a da ga nismo rešili. Sada tamo imamo više od polovine legalnih objekata, školu...

• Poljoprivredno zemljište se sve više traži, da li ima zahteva za prenamenu i kako se rešavaju ti upiti?

- Da bi neki objekat bio ozakonjen zemljište na kojem se gradi mora da bude kompatabilano sa namenom. Nemamo veliki broj slučajeva da je neko nesavesan kod te oblasti. Očekivano je da se Beograd, kao veliki grad širi i da potrebe zbog napretka iziskuju određene kapacitete.

Logično je da će se novi i novi objekti graditi na obodima, a sigurno je da će se pojedini graditi na poljoprivrednom zemljištu.

Zato, planovi koji se sada donose treba da prate planove i potrebe ljudi i poslovnih poduhvata.

• Kućice na vodi su postale veoma tražene, kako se pitanje njihove legalizacije rešava na obala reka?

- Aktuelna tema je dugo bila Savski nasip. Na području Novog Beograda, izgrađene su neki kažu vile, neki vikendice. Nisam išao na teren. Bilo je mnogo optužbi na moj račun, i pitanja: "Zašto se ti objekti nisu srušili?", "Da li se neko štitio...?"

Saglasan sam da postoje tamo neke vile i veliki objekti koji nisu prilagođeni području na kojem su. Međutim, postoje i nekretnine kojim su građani rešili svoje stambeno pitanje i koji tamo žive.

Između opcije da biram da li da rušimo objekte i da stvaramo socijalne slučajeve od ljudi koji su verovali da to može da se uvede u pravne tokove, ili da ih pustimo da žive i da probamo da nađemo neko rešenje, za ovu drugu sam opciju. U suprotnom, opet ćemo stvoriti neko Busje ili slično naselje. To niko ne želi.

• Ko je konkretno zadužen za nadležnost kada je reč o tim objektima?

- Nadležnost tih objekata je inače prešao na opštine. Sekretarijat se više ne bavi tim objektima. I nije problem samo Savski nasip. Takvih objekata imamo i na Beloj Steni, Ostružnici...

• Osim kućica, postoje i entuzijasti koji bi da žive na splavu, kako njih "legalizovati"?

- Splavovi nisu postupak ozakonjenja, niti ih zakon tako tretira, odnosno, on ih ne poznaje. To je plovni objekat po definiciji.

• Kada sumirate sve probleme investitora, šta je njihov najveći problem do dozvole?

- Najveći problem im je motiv. Oni ga gube momentom prodaje celokupnog objekta. To su problemi s kojim se suočavaju stanari gde je prodato sve ili deo.

Motivacija je problem celog postupka ozakonjenja. Ljudi jednstavno ne žele.

• Zbog čega je to tako, kako rešiti?

- Plaše se da će morati da plaćaju porez na imovunu. To je valjda logično, svi moramo da platimo porez.

Od čega će da se gradi, da se prave putevi, grade škole? Razmišljaju na način: "Zašto bih ja platio porez na imovinu?", a onda opet svako očekuje infrastrukutru, i put i vodovd i kanalizaciju. Kao i sve ono što je normalno, a valjda je normalno i da se porez plaća.

Zato smo uveli da je obavezan i sastavni deo procesa ozakonjenja objekta prijava poreza na imovinu. Morate da platite porez na imovinu da biste mogli da ozakonite svoj objekat.

• Šta je vaš sledeći posao u tom smislu i zadatak?

- Voleo bih da ponovo omogućemo ljudima mogućnost da na jednostavan način uknjiže svoju nekretninu. Ponavljam, dodatni problem je stvorila ključna odredba koja je ukinuta.

Živimo u Srbiji i znamo da su komšijske razmirice takođe česta pojava, a to isto može da utiče na proces.

Zbog toga, određene izmene tog zakona mogle bi da reše probleme kako se se ne bi ukočio veliki deo grada zbog suvlanika ili ljudi koji žive van. Kako sve te ljude pronaći?

(Telegraf Biznis)