"Hoće da ih prodaju za nerealne pare": 200.000 praznih stanova u našem komšiluku

Zagreb / Foto: Shutterstock

Promet nekretninama u Hrvatskoj usporava, delom i zato što vlasnici polovnih stanova imaju nerealno velika očekivanja, a državna stambena politika (iako je u državi 200.000 praznih stanova) - još nije završena, jer nedostaju podaci iz popisa stanovništva, rečeno je na HGK ovom Forumu poslovanja nekretninama.

Predsednik Udruženja poslovanja nekretninama, Dubravko Ranilović, kaže da dolazi i do promene trendova.

Teme za vas

- Usporavanje znači pad broja transakcija. Radi poređenja, u prvoj polovini ove godine, u odnosu na isti period lani, pad prometa iznosi devet posto - naveo je Ranilović, dodavši kako pad nije jednak u svim županijama.

Naglasio je i da cene nekretnina i dalje rastu, ali po nižoj stopi nego ranije, piše Index.hr.

Ranilović ističe i da cene koje su prikazane u oglasima i tražene cene - nisu ujedno i realizovane cene, koje su značajno manje. Po njegovom mišljenju, treba gledati realizovane, a ne tražene cene, a razlika između njih u proseku iznosi 15 odsto.

Ranilović takođe smatra da se podizanje kamatnih stopa u zemljama EU odrazilo i na tržište Hrvatske, uz tvrdnju da je tržište polarizovano, ali da i dalje postoji veliki interes kupaca za novogradnju.

Isto tako, rekao je i da se smanjilo interesovanje stranaca za kupovinom nekretnine u Hrvatskoj.

Savetnik predsednika HGK za trgovinu, Josip Zaher, navodi da se u Hrvatskoj mnogo gradila u poslednje dve, tri godine - i infrastrukturnih i stambenih nekretnina. Dalje, krajem prošle godine, pod pritiskom zamene kune u evro, došlo je do viška kuna koje su mnogi pokušali da ulože u nekretnine.

- Danas je na sceni sasvim druga situacija, banke su pod pritiskom centralnih banaka, i hrvatske i iz EU, počele da podižu kamatne stope, te dolazi do pada interesa budući da nekretnine više nisu toliko pogodne kao investicioni kapital - naglasio je Zaher.

Doduše, prema njegovim rečima, zbog nestašice dobrih novih nekretnina u Gradu Zagrebu i na Jadranu - neke nekretnine su i dalje dosta skupe.

Foto: Shutterstock

Inače, u Hrvatskoj je trenutno oko 200.000 praznih stanova.

"S tim se nešto mora napraviti", smatra Uhlir. Objasnio je da se stavljanje u funkciju tih nekretnina može napraviti ili na poticajan način, kao što to rade Austrijanci, da se ponude povoljni zajmovi onima koji žele urediti tu svoju stambenu nekretninu i plasirati je na tržište i osloboditi ih pri tome nekih poreza, ali i represivan putem poreza na nekretnine.

Rekao je i da se stambena politika države ne može završiti, jer njegovo ministarstvo i sve institucije kojima to treba još uvijek nemaju sve rezultate obrade popisa stanovništva iz 2021. godine.

Predsjednica Strukovne grupe posrednika u prometu nekretnina Komore Zagreb pri HGK Lana Mihaljinac Knežević smatra da je inflacija osiromašila građane, no i da su vlasnici rabljenih nekretnina u zadnjih par godina jako podigli očekivanja. Vezano uz strance koji nekretnine kupuju u Hrvatskoj, rekla je da je najviše Nijemaca. Ne očekuje preveliki pad cijena nekretnina, a od vlasnika rabljenih stambenih nekretnina očekuje da revidiraju svoja očekivanja.

(Telegraf Biznis)