Petina stanova kupljena iz kredita, najskuplji kvadrat 10.350€, a ova opština drži rekord za cenu garaže!

Foto: Shutterstock

U Srbiji je u prvom polugodištu prometovano nepokretnosti za 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine, saopštio je danas Republički geodetski zavod (RGZ) i naveo da je najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 10.350 evra u „Beogradu na vodi“, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu i to 1.226.888 evra.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.

Teme za vas

Za najskuplje poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra i prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.

Iz RGZ su ocenili da je tržište nepokretnosti u Srbiji ostalo stabilno pošto je u prvih šest meseci 2024. sklopljeno 60.154 kupoprodajnih ugovora, što je za 0,2 odsto više nego pre godinu dana a što se cena tiče, nastavljen je umeren rast cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, 1,8 milijardi evra, što je činilo 54 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Za kupovinu kuća izdvojeno je 273,8 miliona evra, 8,0 odsto, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, za poslovne prostore 150 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra.

Kada je reč o ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, najviše se i to 57 odsto odnosilo na Beograd, a glavni grad je najviše učestvovao i u vrednosti prometovanih garažnih prostora, 69 odsto, poslovnih prostora, 57 odsto i građevinskog zemljišta, 51 odsto.

Što se poljoprivrednog zemljišta tiče, očekivano je prednjačila Vojvodina sa učešćem od 69 odsto u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, kao i u prometu kuća, 40 odsto i vikendica, 50 odsto.

Stanovi i poljoprivredno zemljište su zabeležili rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta pa je vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla za 11,3 odsto uz povećanje broja ugovora za 2,3 odsto, dok je kod stanova zabeležen rast broja ugovora od 3,7 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 2,6 odsto.

Kod garažnih prostora registrovano je blago povećanje u broju ugovora za 1,0 odsto, ali je zabeležen pad vrednosti prometa od 6,4 odsto.

Segment kuća je zabeležio blago smanjenje broja ugovora, za 1,7 odsto, uz porast vrednosti od 6,6 odsto.

Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za 9,0 odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto međugodišnje.

U prvoj polovini ove godine zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu pa je 8,0 odsto ugovora finansirano kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom iz kredita kupovani stanovi.

Petina stanova kupljena je iz kredita, što je za 18 odsto više nego pre godinu dana.

(Telegraf Biznis/Tanjug)