Zlatna nedelja u Alpima: Kako vlasnici nekretnina u Davosu zarađuju bogatstvo za samo pet dana

Davos, najviši grad u Evropi po nadmorskoj visini jedan je od najskupljih epicentara luksuza. Specifična kombinacija vrhunskog skijališta i globalne političke elite stvorila je tržište na kojem pravila klasične ekonomije često ne važe, a svaki kvadratni metar predstavlja stratešku investiciju.

Prema najnovijem godišnjem izveštaju vodeće švajcarske konsultantske kuće Wüest Partner, tržište nekretnina u kantonu Graubinden zabeležilo je stabilan rast uprkos globalnim ekonomskim previranjima. Kako navodi ovaj izvor, prosečna cena kvadratnog metra za standardne stanove u Davosu sada se kreće u rasponu od 13.000 do 17.500 evra. To znači da je za prosečan dvosoban stan od sedamdeset kvadratnih metara potrebno izdvojiti oko 950.000 evra, dok luksuznija novogradnja na prestižnim lokacijama često premašuje cifru od 27.000 evra po kvadratu.

Teme za vas

Zlatna nedelja

Ono što Davos izdvaja od susednih centara jeste takozvani "WEF faktor". Kako piše u analizama turističke organizacije Davosa, ovaj grad tokom samo jedne nedelje januara, kada se održava Svetski ekonomski forum, doživljava transformaciju kakva nije viđena nigde drugde na planeti.

Vlasnici nekretnina praktikuju model "zlatne nedelje", gde se stanovi koji se inače izdaju za par hiljada evra mesečno, tokom foruma rentiraju za neverovatnih 20.000 do 30.000 evra. Kako ističu agenti prodaje na portalu Homegate, luksuzni šaleei se za potrebe stranih delegacija i korporacija iznajmljuju po cenama koje dostižu i 150.000 evra za samo pet dana boravka, što vlasnicima omogućava da jednom sedmično otplate značajan deo godišnjih troškova održavanja ili kredita.

Rezervisano za posebne

Ipak, put do vlasništva u švajcarskim Alpima pun je pravnih prepreka. Kako objašnjava zvanični vodič Savezne kancelarije za pravosuđe Švajcarske, na snazi je strogi zakon poznat kao Lex Koller, koji nerezidentima ograničava kupovinu nekretnina bez boravišne dozvole. Pored toga, kako podseća UBS banka u svom redovnom indeksu rizika nekretnina, na snazi je i takozvana Veberova inicijativa. Ovaj zakon ograničava broj "sekundarnih rezidencija" (stanova za odmor) na maksimalno 20 procenata od ukupnog stambenog fonda u svakoj opštini. Zbog ove zabrane izgradnje novih kuća za odmor, ponuda u Davosu je praktično zaleđena, što direktno utiče na konstantan rast cena postojećih objekata.

Kada je reč o mikrolokacijama, podaci sa platforme ImmoScout24 pokazuju da Davos Platz ostaje najtraženija zona zbog blizine restorana i društvenog života, dok Davos Dorf privlači kupce koji traže mir i brži pristup najpopularnijim ski-stazama. Trendovi za 2026. godinu, kako piše u izveštajima o održivoj gradnji, ukazuju na to da bogati kupci više ne traže samo luksuz, već i energetsku efikasnost. Objekti sa geotermalnim grejanjem i sertifikatima zelene gradnje prodaju se i do deset procenata brže od tradicionalnih alpskih kuća.

(Telegraf Biznis)