STANOVI U BEOGRADU PREŠLI 5.000 €/m²: Stručnjaci upozoravaju na ‘cenu balona’ i kraj pristupačnog stanovanja

Tržište nekretnina u Beogradu ulazi u fazu u kojoj se, prema ocenama stručnjaka, sve teže može govoriti o „priuštivom stanovanju“. Cene kvadrata u centralnim opštinama i novim luksuznim kompleksima već su dostigle ili premašile 5.000 evra po kvadratnom metru, dok je u širem gradskom jezgru prosečna cena stanova u novogradnji u pojedinim projektima prešla nivo koji je pre samo nekoliko godina bio rezervisan za zapadne metropole.

Ekonomisti upozoravaju da je glavni problem sve veći jaz između rasta cena nekretnina i rasta plata. Dok su prosečne zarade u Srbiji u poslednjih nekoliko godina rasle, rast cena stanova bio je višestruko brži, što je dovelo do situacije u kojoj kreditna sposobnost građana više ne prati realno tržište.

Teme za vas

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije ranije je isticao da je beogradsko tržište pod snažnim uticajem „investicionog kapitala i dijaspore“, što podiže cene iznad nivoa koji mogu da prate domaći prihodi. On je upozoravao da se deo tražnje ne zasniva na rešavanju stambenog pitanja, već na očuvanju vrednosti kapitala kroz nekretnine, što dodatno gura cene naviše.

Foto: Shutterstock

Sličan stav deli i deo agenata za nekretnine koji navode da je tržište postalo „dvojno“ – dok lokalni kupci sve teže dolaze do prvog stana, investicioni kupci i kupci iz inostranstva i dijaspore formiraju paralelni segment koji ne reaguje na domaće ekonomske uslove.

U pojedinim delovima Beograda, poput Vračara, Starog grada i Novog Beograda, stanovi u novogradnji se sve češće prodaju po cenama koje prelaze 4.500 do 6.000 evra po kvadratu, dok luksuzni projekti na atraktivnim lokacijama idu i iznad toga. Istovremeno, prosečna plata u Srbiji i dalje je višestruko niža od nivoa potrebnog za kreditno zaduženje za takve nekretnine bez ozbiljnog učešća ili dodatnih izvora prihoda.

Stručnjaci za tržište nekretnina upozoravaju da se ovakva dinamika ne može dugoročno održati bez korekcije. Ekonomista Miloje Obradović ranije je isticao da tržišta koja rastu brže od realne ekonomije ulaze u zonu rizika, jer se kupovina sve više oslanja na očekivanje daljeg rasta cena, a ne na realnu upotrebnu vrednost nekretnine.

Dodatni faktor koji utiče na cene jeste ograničena ponuda kvalitetnog zemljišta u urbanim zonama, kao i rast troškova gradnje, ali analitičari naglašavaju da to ne objašnjava u potpunosti ubrzanje cena u poslednjih nekoliko godina.

Foto: Shutterstock

U tom kontekstu, Beograd se sve češće poredi sa tržištima evropskih prestonica u kojima su stanovi postali investicioni instrument, a ne osnovna životna potreba. To otvara pitanje dugoročne održivosti sistema u kojem mladi sve teže dolaze do prve nekretnine bez pomoći porodice ili značajnog kapitala.

Kako stvari stoje, tržište nekretnina u Beogradu i dalje ostaje u snažnom uzlaznom trendu, ali uz sve glasnija upozorenja da se iza rasta krije sve veći pritisak na kupce i potencijalni rizik od pregrevanja tržišta.

(Telegraf Biznis)