Beograd ima preko milion kvadrata praznih lokala: Šta je oteralo zakupce?

Sve je više praznih lokala u Beogradu. Neki čekaju zakupca mesecima, pa i godinama, dok su drugi potpuno promenili namenu ili jednostavno nestali sa poslovne mape grada. Iza svake prazne radnje i spuštene rešetke stoji mnogo veća priča o tome kako se menja prestonica, ali i način na koji u njoj živimo i trošimo novac.

U ovom trenutku, više od milion kvadratnih metara poslovnog prostora u Beogradu stoji prazno. Najam se kreće od 50 do 100 evra po kvadratnom metru, dok su cene u tržnim centrima još paprenije. Kada se na to dodaju visoki troškovi komunalija i održavanja, mnogi preduzetnici stavljaju tačku na rad.

Teme za vas

Zakupci se sa pravom pitaju: da li je otvaranje radnje uopšte više dobra investicija? Da li su lokali pusti zbog previsokih kirija ili usled nikad težeg poslovanja?

Šta pravi razliku i koje lokacije drže najvišu cenu?

Agent za nekretnine Nebojša Rapaić ističe da je stanje sa cenama na tržištu trenutno stabilno, ali da lokacija i dalje diktira sve.

- Cene variraju u zavisnosti od prostora, kvaliteta i same namene. Iznamljivanje lokala na atraktivnim lokacijama, kao što su Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, Knez Mihailova, Terazije i veliku šoping molovi, ima najvišu cenu - objašnjava.

On dodaje da se u poslovnom svetu većina firmi i preduzetnika rađe odlučuje za iznajmljivanje nego za kupovinu prostora.

- Kod lokala je najbitnija pozicija - odnosno da li lokal pravi promet ili ne. Nije toliko presudan ni kvalitet prostora koliko promet, a promet prave lokali koji se nalaze u prizemlju i direktno na ulici - napominje Rapaić.

Ko brine o lokalima u zgradama i ko plaća troškove?

U nekim starijim beogradskim zgradama nekada su postojali zajednički lokali koji su u međuvremenu privatizovani. Danas se takav prostor vodi kao zajednička prostorija, pa stanari snose troškove njihovog održavanja. Sa druge strane, u novogradnji su vlasnici lokala najčešće sami investitori koji ih zadržavaju u svom vlasništvu kako bi ih izdavali.

Profesionalni upravnik zgrade Sergej Božović objašnjava kakve obaveze ima stambena zajednica prema poslovnim prostorima u objektu:

Zajedničke instalacije: Ako u lokalu dođe do curenja zajedničkih cevi, stambena zajednica je dužna da hitno reaguje.Obaveze vlasnika: Lokali su u obavezi da redovno plaćaju troškove održavanja zgrade.Raznolikost prostora: U praksi ima mnogo praznih poslovnih prostora, ali i čitavih roštiljnica i frizerskih salona koji se aktivno nude u zakup.

Online kupovina i tržni centri preuzeli primat

Glavni razlog zašto centralne gradske ulice gube sjaj leži u promeni navika potrošača. Tržni centri i ekspanzija e-trgovine praktično su ispraznili lokale. Garderoba, bela tehnika, pa čak i svakodnevna hrana, sve se više kupuju preko interneta i par klikova na mobilnom telefonu.

Pored toga, masovni rad od kuće smanjio je potražnju za klasičnim kancelarijskim prostorima, dok se ugostitelji sve češće okreću šalterskoj prodaji i servisima za dostavu hrane.

Kada se podvuče crta - moderan, brz način života, paprene kirije, visoki računi i troškovi održavanja učinili su da klasičan zakup lokala u Beogradu danas postane sve ređi i sve rizičniji izbor.

(Telegraf Biznis/RTS)