Ova država uvodi fiskalne račune za izdavanje stanova, a porez od kirija skočio za 130 odsto, šta nas čeka?

Prihodi od poreza na dohodak od imovine i imovinskih prava u Federaciji BiH porasli su za više od 130 odsto u poslednjih šest godina, pokazuju podaci Poreske uprave Federacije BiH.

Od 2020. do 2025. godine po ovom osnovu naplaćeno je ukupno 61,2 miliona konvertibilnih maraka, a najveći deo prihoda ostvaren je u Kantonu Sarajevo.

Teme za vas

Iz Poreske uprave navode da se od naredne godine očekuje primena novog Zakona o fiskalizaciji transakcija u Federaciji BiH, prema kojem će i fizička lica koja izdaju stanove u zakup biti u obavezi da izdaju fiskalne račune.

Skuplje kirije donele više poreza

Podaci pokazuju da je 2020. godine naplaćeno 5,82 miliona KM poreza, dok su prihodi u narednim godinama neprekidno rasli.

Najveći skok zabeležen je 2022. godine, kada je naplata povećana za više od 56 odsto. Rast je nastavljen tokom 2023. i 2024. godine, dok je 2025. godine zabeležen tek blagi pad od 2,39 odsto.

Istovremeno, broj prijava nije rastao istim tempom. Poreska uprava je 2020. godine primila 18.018 prijava, a 2025. godine 19.777, što predstavlja povećanje od svega oko 10 odsto.

To znači da je rast poreskih prihoda pre svega posledica viših cena zakupa nekretnina, a ne značajno većeg broja prijavljenih stanodavaca.

Sarajevo ubedljivo ispred ostalih

Najviše poreza naplaćeno je u Kantonu Sarajevo, gde je za šest godina prikupljeno 36,18 miliona KM, odnosno gotovo 60 odsto ukupnog iznosa u Federaciji BiH.

Slede Zeničko-dobojski kanton sa 9 miliona KM, Hercegovačko-neretvanski kanton sa 5,74 miliona KM, Tuzlanski kanton sa 3,47 miliona KM, Srednjobosanski kanton sa 2,53 miliona KM i Unsko-sanski kanton sa 2,27 miliona KM.

Najmanje poreza naplaćeno je u Bosansko-podrinjskom kantonu, gde je za šest godina prikupljeno manje od 70.000 KM.

Ko plaća ovaj porez?

Porez na dohodak od imovine plaćaju fizička lica koja ostvaruju prihode od izdavanja stanova, kuća, poslovnih prostora i garaža, kao i od izdavanja pokretne imovine i korišćenja autorskih prava, patenata i licenci.

Zakonska poreska stopa iznosi 10 odsto, ali zbog priznatih normiranih troškova stvarno poresko opterećenje u praksi najčešće iznosi između pet i sedam odsto, u zavisnosti od vrste prihoda i kantonalnih propisa.

Kakva je situacija u Srbiji?

U Srbiji su prihodi od izdavanja nekretnina takođe predmet oporezivanja, ali izdavaoci stanova nisu u obavezi da izdaju fiskalne račune, jer se zakup nepokretnosti ne smatra prometom koji podleže fiskalizaciji prema važećem Zakonu o fiskalizaciji.

Građani koji izdaju stanove dužni su da prijave prihod Poreskoj upravi i plate porez na prihod od nepokretnosti, pri čemu se osnovica umanjuje za normirane troškove od 25 odsto, a na preostali iznos obračunava se porez po stopi od 20 odsto. Efektivno poresko opterećenje tako iznosi 15 odsto bruto ugovorene zakupnine, uz mogućnost da postoje i dodatne obaveze u pojedinim slučajevima.

Poslednjih godina i u Srbiji je primetan snažan rast cena zakupa, naročito u Beogradu i Novom Sadu, što je povećalo i poresku osnovicu za one stanodavce koji uredno prijavljuju prihode. Istovremeno, država je pojačala kontrole i razmenu podataka između institucija kako bi se smanjio broj neprijavljenih zakupa, ali uvođenje fiskalnih računa za izdavanje stanova za sada nije najavljeno.

(Telegraf Biznis)