Šta biste spasli iz kuće za 60 sekundi? Psiholozi kažu da odgovor otkriva više nego što mislite!

Istraživanja osiguravajućih kuća pokazuju da ljudi u kriznim situacijama retko prvo pomisle na ono što najviše vredi na tržištu. Češće spasavaju ono što ima najveću ličnu vrednost.

Zamislite da imate samo jedan minut. Ne sat vremena, ne deset minuta, već samo 60 sekundi da izađete iz kuće i ponesete ono najvažnije.

Teme za vas

Šta biste uzeli?

Pasoš? Laptop? Novac? Album sa porodičnim fotografijama? Burmu? Omiljenu igračku svog deteta? Ili biste, bez razmišljanja, prvo pokušali da spasite kućnog ljubimca?

Osiguravajuće kuće pokušale da nađu odgovor

Ovo pitanje godinama postavljaju osiguravajuće kuće širom sveta, ali ne da bi procenile vrednost imovine, već da bi bolje razumele kako ljudi razmišljaju u trenucima najvećeg stresa.

Rezultati su gotovo uvek slični - većina ispitanika ne bira ono što je najskuplje, već ono što za njih ima najveću emotivnu vrednost.

Cena i vrednost nisu isto

Na tržištu gotovo svaka stvar ima svoju cenu. Televizor, računar, automobil ili sat mogu lako da se procene.

Ali kako proceniti vrednost albuma sa fotografijama koji prati istoriju jedne porodice? Ili venčanog prstena koji se prenosi generacijama? Ili dečjeg crteža koji nema nikakvu tržišnu vrednost, ali je za roditelje nezamenljiv?

Upravo tu psiholozi prave važnu razliku između cene i lične vrednosti.

Ono što je najdragocenije često ne može da se kupi ponovo.

Zašto ljudi rizikuju zbog uspomena?

Ankete pokazuju da bi mnogi, uprkos opasnosti, pokušali da se vrate u kuću kako bi spasili određene predmete ili kućne ljubimce. Stručnjaci upozoravaju da se to nikada ne bi smelo činiti, jer nijedna stvar nije vredna ljudskog života.

Ipak, sama činjenica da ljudi razmišljaju na taj način govori koliko snažnu emocionalnu vezu gradimo sa predmetima koji predstavljaju deo našeg identiteta i porodične istorije.

To nisu samo stvari, to su uspomene.

Najveća vrednost često nije ono što najviše košta

Možda upravo zato ovo jednostavno pitanje ima toliko snažan efekat.

Kada nas neko pita šta bismo spasli za samo jedan minut, većina ne razmišlja o tržišnoj vrednosti. Razmišlja o ljudima, o uspomenama, o stvarima koje ne mogu da se kupe.

I možda je upravo to najbolji dokaz da najvrednije stvari koje posedujemo vrlo često nisu i one sa najvećom cenom.

(Telegraf Biznis)