Centar više nije toliko "in": 100.000 evra menja računicu, grad postaje luksuz, kupci traže kuće i dvorišta

Život na dobroj adresi, nekoliko minuta od posla, prodavnice ili omiljenog kafića, dugo je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih su kupci nekretnina birali centar Beograda. Međutim, kada kvadrat stana pređe 3.000 evra, a za isti novac nešto dalje od gradske vreve mogu da se dobiju kuća, garaža i sopstveno dvorište, računica počinje ozbiljno da se menja.

Upravo se to trenutno događa na tržištu nekretnina. Sve je više kupaca koji umesto stana u gradu traže kuću na periferiji, a posebno su interesantne nekretnine vredne do 100.000 evra.

Teme za vas

Kako navodi Kurir, među traženijim lokacijama su Trešnja, Barajevo, Sopot, Vranić, Surčin i okolina Avale, dok agenti primećuju sve veću potražnju za kućama u okolini prestonice.

Za 100.000 evra potpuno drugačija ponuda

Razlika u ceni najbolje objašnjava promenu navika kupaca.

Dok su cene stanova u Beogradu premašile 3.000 evra po kvadratu, kvadrat kuće na periferiji kreće se u veoma širokom rasponu – od oko 400 pa sve do 2.500 evra kod luksuznijih objekata.

Ipak, čini se da se trenutno najzanimljivija borba za kupce vodi daleko od luksuznog segmenta.

Agenti za nekretnine navode da se najviše prodaju kuće do 100.000 evra, uglavnom na imanjima površine od četiri do deset ari. Mnogi od tih objekata nekada su služili kao vikendice, ali su se u međuvremenu našli u razvijenijim naseljima sa pristupnim putevima i boljom vezom sa gradom.

Za iznos od 70.000 do 100.000 evra moguće je pronaći i kompletno nameštenu kuću sa garažom i dvorištem, što je posebno interesantno mlađim porodicama koje rešavaju stambeno pitanje. Upravo se kuće iz ovog cenovnog ranga često kupuju uz pomoć kredita za mlade.

Od 80 do 200 kvadrata, a uz kuću stiže i plac

Još zanimljivija postaje računica kada se pogleda šta kupac dobija za svoj novac.

Kuće koje koštaju oko 100.000 evra uglavnom imaju između 80 i 200 kvadratnih metara. Uz njih mogu da dođu garaža i dvorište, a kod pojedinih nekretnina i bunar ili letnja kuhinja.

Naravno, niska cena sama po sebi nije dovoljna. Kupci proveravaju kvalitet gradnje, koliko će novca biti potrebno za eventualnu adaptaciju, kakav je prilaz kući i na koji način je rešeno grejanje. Porodicama sa decom posebno su važni škola, dom zdravlja, javni prevoz i veza sa gradom.

Pojedina naselja nemaju kompletnu infrastrukturu poput kanalizacije, pa je upravo zbog toga važno da privlačna cena ne bude jedini kriterijum prilikom kupovine.

Kuće za adaptaciju već od 45.000 evra

Ponuda pokazuje koliko tržište može da bude raznovrsno. Prema podacima iz medija, kuće kojima je potrebna adaptacija u Mladenovcu, Lazarevcu, na Trešnji i u Surčinu mogu se pronaći po cenama od oko 45.000 do 100.000 evra.

Na potpuno drugom kraju tržišta nalaze se Avala i Kosmaj. Luksuzne vile sa bazenima, garažama i atraktivnim pogledom tamo mogu da koštaju više od 400.000 evra.

Najveći broj kupaca, međutim, ostaje u znatno pristupačnijem segmentu. Među najprodavanijim su kuće vredne oko 100.000 do 110.000 evra, a često je reč o već nameštenim objektima.

Grad ili nekoliko ari sopstvenog mira?

Visoke cene nisu jedini razlog zbog kojeg se pogled kupaca pomera ka periferiji.

Gužve, vreme provedeno u saobraćaju i vrela leta dodatno menjaju način na koji se meri kvalitet stanovanja. Dvorište, zelenilo i više prostora tako od dodatnog luksuza postaju argument pri izboru nekretnine.

Trend života izvan centra dodatno je dobio na značaju tokom pandemije, kada su mnogi počeli više da vrednuju sopstveni otvoreni prostor. Rast cena stanova u godinama koje su usledile dao mu je i vrlo konkretnu finansijsku dimenziju.

Naravno, život dalje od centra ima svoju cenu, od svakodnevnog putovanja do veće zavisnosti od automobila. Ali za kupca koji raspolaže sa oko 100.000 evra izbor danas izgleda bitno drugačije nego ranije.

Na jednoj strani je gradski stan sa sve skupljim kvadratom. Na drugoj su kuća, nekoliko ari placa, garaža i dvorište. Čini se da za sve više kupaca dobra adresa više ne mora da znači - centar grada.

(Telegraf Biznis/Kurir)