Štednja u domaćoj valuti važan činilac srpske ekonomije

Nasuprot negativnim prognozama, ova stabilnost nije narušena ni u jeku krize izazvane koronavirusom. O poverenju građana u domaću valutu najbolje govori podatak da je, prema Narodnoj banci Srbije, dinarska štednja gotovo upetostručena u poslednjih osam godina, a samo u toku 2019. uvećana za 8,2 odsto. Time su dinarski ulozi građana u bankama dostigli sumu od 86,1 milijardu dinara, što svedoči o snažnom poverenju građana u domaću valutu, ali i bankarski sistem.

Nekoliko je razloga zbog kojih se građani pre odlučuju na štednju u dinarima: banke građanima nude relativno više kamatne stope na dinarsku nego na deviznu štednju, za štednju u domaćoj valuti primenjuju se stimulativni poreski tretmani prihoda, a važnu ulogu u izboru tipa štednje igra i stabilnost kursa dinara ka evru. Pored toga, štednja u dinarima, osim uticaja na lične finansije, doprinosi i stabilnosti finansijskog sistema zemlje, rastu bruto domaćeg proizvoda i unapređenju finansijskog sistema. Takođe, uvek treba imati na umu da je štednja pokretač kreditne aktivnosti i jedan od važnih izvora održivog ekonomskog rasta.

Kako bi dodatno ohrabrile građane da se odluče za štednju u dinarima, banke neretko nude i povoljnije kamatne stope za ovu vrstu usluge. Eurobank, u želji da doprinese očuvanju stabilnosti kursa dinara, takođe radi na tome da kreira što bolje uslove za štednju u domaćoj valuti za svoje klijente, te je povodom ovogodišnje Nedelje štednje ponudila atraktivne kamatne stope za ovu vrstu štednje. Svojim ponudama i podsticajima za dinarsku štednju, Eurobank ostaje siguran partner građanima, ali i celokupnoj ekonomiji u zemlji.

Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank

(Telegraf.rs/PR)