• 88

Htela sam da platim kafu karticom, a konobar je rekao da ne radi aparat: Kako se rešava ta situacija

, Telegraf Biznis

Koliko puta vam se nedeljno desi da vam konobar ili trgovac kaže da ne može ili neće da primi karticu?

  • 88
kafa, račun kreditna platna kartica plaćanje karticom

Foto: Shutterstock

I u Srbiji se ide idejom da se keš što pre izbaci iz upotrebe, a povećan broj plaćanja platnim karticama dovoljno govori da su i sami građani za to zainteresovani. U poslednje vreme, kartičarske kompanije nude i pogodnosti ukoliko plaćate mobilnim telefonom ili karticom, ali uslužne delatnosti, pre svega trgovci, još nisu u potpunosti spremni da se odreknu keša.

U to možete da se uverite gotovo svaki dan. Tako, ukoliko preferirate karticu, i nemate običaj da  nosite keš, možda nećete moći da platite račun na kome je mali iznos - postoji mogućnost da prodavac odbije da vam proizvod naplati na taj način, a kako su nam rekli u NBS, oni na to imaju pravo.

Međutim, nemaju pravo da vam to kriju. Kako se međutim, rešava situacija ako ne nosite keš, a morate da platite račun? 

Postoje dva načina.

Ukoliko se vama kao i meni dešava da prilikom odlaska iz kafića, kada želite da platite račun, čujete "ne radi aparat", s punim pravom možete da napustite kafić. Da ste ranije imali informaciju o tome, vaša odluka kao mušterije bila bi drugačija, odnosno, izabrali biste verovatno mesto gde je moguće plaćanje karticom.

Druga situacija je kada je obaveštenje jasno istaknuto, što vlasnicima daje opravdanje i mogućnost dogovora sa mušterijom (što se opet svodi na vašu odluku).

Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, trgovac je dužan da potrošača pre kupovine robe/usluga informiše o načinu plaćanja. Na primer, ako je reč o webshopu, pre nego što potrošač robu poruči, treba da bude informisan o načinima plaćanja, da li moze gotovina (placanje pouzećem) ili isključivo karticom, ili su oba načina moguća.

Slična je situacija i kada potrošač uđe u butik, kafić, restoran…

Prema propisima iz nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u oblasti maloprodaje (Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o trgovini) trgovci nemaju zakonsku obavezu da uvedu plaćanje karticama, odnosno pos terminale. Takođe, ni propisi Narodne banke i Ministarstva finansija ne propisuju kao obavezu ugostiteljima mogućnost plaćanje karticama.

- U ovoj konkretnoj potrošačkoj situaciji, konobar je trebalo pre nego što ste kao potrošač naručili piće i seli u kafić, da vas obavesti da ne radi aparat za plaćanje karticama -  rekli su za Telegraf Biznis iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

To nam potvrđuju iz Nacionalnog udruženja za zaštitu potrošača (NOPS). Ističu da je i na osnovu Zakona o platnom prometu, potrebno na vidljivom mestu bude naznačeno da li trgovac prima kartice.

- Ili, ukoliko je terminal u kvaru, ili u datom trenutku ne radi, mora biti naznačeno, da potrošača ne bi doveli u zabludu i neprijatnu situaciju prilikom plaćanja - kaže nam Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS. Dodaje da takve situacije sigurno stvaraju neprijatnost, ali Zakonom nije definisano šta se radi u konkretnom slučaju, već je sve stvar dogovora sa zaposlenim/mušterijom.

Koliko od te kafe kome ide?

Osim izuzetaka da zaista trenutno ne radi aparat, odnosno terminal za kartice, ugostitelji i trgovci "ne vole" kartice najčešće zbog provizije. Njima je u račun koji platite ukalkulisana obaveza prema gradu, banci, državi.

U njihove obaveze, odnosno provizije, uključeni su troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima. Struktura tih troškova se razlikuje u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca, rekli su nam u NBS.

Upravo radi snižavanja troškova prihvatanja kartica, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog Narodne banke Srbije usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1% na 0,2% za transakcije debitnim karticama, i 0,3% za transakcije kreditnim karticama.

Placanje karticom

Foto: Shutterstock

Iz Narodne banke sugerišu trgovcima da prvo od svoje banke traže korekciju trgovačke naknade, jer, kao što je navedeno, uz snižavanje međubankarske provizije koje stvara prostor da se snize trgovačke naknade, trgovci nakon primene ovog zakona imaju uvid u marginu (prihod) banke i time imaju uvid da li banka ima mogućnost da smanji trgovačku naknadu.

Sem toga, trgovci mogu da traže ponudu za uslugu prihvatanja platnih kartica i od drugih banaka, odnosno da vide koja nudi najpovoljnije uslove.

Zbog toga je teže razložiti ceo račun, ali to nije jedini razlog.

- Taksativno razlagati trošlove na taj način, dovodi do toga da se ulazi u nečiju privatnost, konkretno vlasnika, iz razloga što bi se videla njegova zarada, što se tiče drugih stavki, one su manje više javne i uglavnom su regulisani na nivou grada u kom se nalazi lokal. S toga uvek se iskazuje ukupan iznos kojim su sve stvarke obuhvaćene - navodi Dragić.

Za razliku od trgovaca, NBS je propisala obaveznost za banke. Ona podrazumeva da su naše banke (i one koje posluju ovde) bile u obavezi da prilagode svoje sisteme i pruže korisnicima taj servis.

Video: Sve što niste znali o platnim karticama

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sasa

    Visinu marze za jednu kafu koju popijete u kaficu "pojede " provizija banke prilikom placanja karticom za ne upucene bas naprotiv kada se placa karticom ne postoji mogucnost izbegavanja PDV a pisete neistine jer ste neupuceni ...jednostavno banke prilikom placanja vasom karticom prodavcu isto naplacuju basosnovi iznos za takvu vrstu placanja i jednostavno se ne isplati

  • Aleksa

    Narodna banka Srbije jos nije donela zakon koliki najmanji iznos placanja platnom karticom. Pa zato se stvaraju problemi.

  • Zagor

    Postoje firme gde nemozes karticom platit ispod 10€, premali racun.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke