Šesta godina prve onlajn ekspoziture

Danas, većina banaka ima elektronsko zaključivanje ugovora za proizvode za stanovništvo i chat, ali ni video pozivi nisu više egzotika. Sve više plaćanja je moguće izvesti korišćenjem mobilnog telefona a putem video poziva moguće je i vršiti proceduru „upoznaj svog klijenta“ (KYC) za potpuno novog klijenta finansijske institucije. Sve to je bilo nezamislivo pre 2015. godine.

Značaj online ekspoziture osim u IT i tehnološkom smislu se ogleda u odredbama koje su se promenile u zakonskim okvirima ali i praksi. Sada bih se osvrnuo na neke ključne događaje i aktivnosti koje su dovele do okvira koji je omogućio sadašnju situaciju, ali bih ostao posvećen budućnosti s obzirom da ima još prostora da se, prvenstveno klijentima bankarstvo učini pristupačnijim, jeftinijim i bržim uz pomoć digitalne tehnologije i izmena regulative.

Iako je pre 2015. godine postojao set Zakona o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, koji mada dobro zamišljeni ostaju samo zakoni na papiru  bez velike praktične upotrebe. Nedostajali su neki podzakonski akti, sve je bilo okrenuto kvalifkovanom sertifikatu, i dok ga MUP izdaje besplatno na ličnim kartama (samo na zahtev građana) njegovo korišćenje je praktično zanemarljivo. U takvim okolnostima, management Banke donosi hrabru odluku da zakorači u svet digitalnog bankarstva. Formiramo tim, koji pronalazi rešenja da se u okviru tadašnjih zakona razvije i lansira online ekspozitura 2015. godine.

Vrlo brzo nakon lansiranja online ekspoziture, pravni tim Narodne banke Srbije donosi regulativu kojom bliže uređuje proces ugovaranja na daljinu, odnosno donosi nacrt Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, kojim u finansijsku regulativu uvodi i kvalifikovani potpis. Iako je kvalifikovani potpis neprevaziđen u smislu bezbednosti i neoporecivosti, ispostavio se kao komplikovan za većinu građana tj. klijenata. Bilo je jasno da moramo da menjamo i regulativu i sredstva za zaključenje ugovora ukoliko želimo da velikom broju klijenata omogućimo potpuno online proces.

U 2016. godini NALED je pokrenuo inicijativu i okupio članice mahom iz ICT sektora i formirao Savez za eUpravu u cilju definisanja preporuka privrede za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji kroz razvoj elektronske uprave i elektronskih servisa, promovisanja kao i pružanja podrške unapređenju eUprave u Srbiji. Tada smo kao Banka odlučili da se priključimo Savezu.

Ciljevi koje smo zacrtali su bili:

1. Izjednačavanje multifaktorske autentikacije sa svojeručnim potpisom

2. Uvođenje naprednog potpisa u bankarstvo umesto kvalifkovanog sertifikata

3. Ukidanje pečata

4. Prihvatanje menice u formi elektronskog dokumenta

5. Stvaranje uslova za udaljeno otvaranje računa kroz digitalne kanale (odnosno sprovođenje KYC procedure bez prisustva klijenta).

Sada nakon petog rođendana naše online ekspoziture, sa prilično velikim zadovoljstvom možemo reći da su četiri od ovih pet tačaka zakonski omogućene, ali što je još važnije, primena istih tih odredbi je u značajnoj meri zaživela u praksi.

Smatram da je ogroman doprinos ovom uspehu imao aktivan rad članova Saveza za eUpravu ali i otvoreni sagovornici od strane države, prvenstveno Narodna banka Srbije i Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Doprinos svakako imaju i druga tela i organizacije koje su učestvovale u donošenju akata, ali saradnja ova tri pomenuta aktera je imala ključnu ulogu.

Na važnom događaju 3. novembra 2016. godine, između Saveza za eUpravu i Narodne banke Srbije pokrenute su i inicijative:

1. Saradnja sa Ministarstvom Finansija na izmeni Zakona o sprečavanju pranja novca, kako bi se omogućilo pojednostavljenje identifikacije

2. Zajedničko zagovaranje neophodnosti tehničkog i procesnog unapređenja Uprave za trezor kako bi se omogućio sistem evidentiranja plaćanja za sve institucije koje primaju uplate preko trezora, kao i pomoći omogućavanja 24h kliringa u skorijoj budućnosti.

Evo i pregleda glavnih zakona, odluka kao i unapređenja koja su usledila. Ključni ’’break through’’ napravio je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu donet je 8. juna 2018. godine i obuhvatio je zaključivanje ugovora do 600.000 dinara korišćenjem najmanje dva elementa za potvrđivanje korisničkog identiteta (autentifikacija), nakon čega su vrlo brzo usledile i nove aplikacije nekoliko banaka uključujući i OTP Banku, koje su ponudile ovu novu mogućnost svojim klijentima. Na primer, u OTP Banci možete uz svoju mobilnu aplikaciju realizovati keš kredit za manje od 30 minuta, uz zaključenje elektronskog ugovora i plasman sredstava na tekući račun.

Krajem juna usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kojim je pečat poslat u istoriju na osnovu kojeg, uz dodatna objašnjenja zaista proaktivnog tima Narodne Banke Srbije i bankarskom sektoru omogućeno da od klijenata ne zahteva više pečat ni na KDP (kartonu deponovanih potpisa).

Novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je počeo da se primenjuje 1. aprila iste godine omogućio je Narodnoj banci Srbije da bliže uredi i druge načine i uslove utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika korišćenjem sredstava elektronske komunikacije. Nakon toga u 2019. godini NBS donosi Odluku o uslovima i načinu utvrđivanja i provere identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije, odnosno omogućava sprovođenje procedure „upoznaj svog klijenta putem video poziva“ čime smo postali jedna od prvih zemalja u regionu a i šire koja je dobila ovu opciju.

Zaista izuzetno rešenje, koje je prevazišlo naše inicijalne zahteve za proširenje rada tadašnjeg platnog sistema, 22. oktobra NBS zajedno sa bankama pušta sistem za Instant plaćanja! OTP banka odmah svojim klijentima omogućava da sva plaćanja prvo budu izvršena kao instant, tj. kao podrazumevanu opciju čime značajno podstičemo i sam sistem kao i korisničko iskustvo.

Lista unapređenja se ovde ne završava, ali postoje bitne aktivnosti i unapređenja koja očekujemo u periodu ispred nas, na kojima aktivno radimo i koja će klijentima još više olakšati korišćenje usluga i proizvoda banke u digitalnom svetu. Hajde da pogledamo ista:

1. Digitalizacija menice (podsećamo da se još od 2016-te zagovara njena digitalna forma)

Inicijativa čiju razradu je preuzela Narodna banka Srbije kroz ambiciozan projekat kojim će formirati registar menica u elektronskoj formi. Očekuje se da se 2021. godine ovo omogući prvo pravnim a potom fizičkim licima, sa svim funkcijama koje ima sadašnja menica kao hartija od vrednosti.

2. Ukidanje potrebe dostave dokaza o uplati, odnosno unapređenje sistema evidentiranja plaćanja eUPrave. Koliko puta su vas vratili sa šaltera da donesete overenu uplatnicu? Zahvaljujući ovoj inicijativi Saveza za eUpravu koju sprovode Kancelarija za IT i eUpravu i MUP Srbije, uskoro će dostava overene uplatnice za uslugu MUP-a biti prošlost. A zatim će i ostale usluge državne adminstracije biti obuhvatane ovim naprednim digitalnim procesom.

3. Deljenje podataka eUprave. Da li ste znali da portal eUprave sadrži ogromnu količinu Vaših ličnih podataka, uključujući podatke o ličnim dokumentima (npr. datum isticanja, registarski broj), podatke o porezima (vašim ličnim kao i na imovinu), podatke PIO fonda i još mnogo toga. Jedna inicijativa ide od banaka da se na osnovu saglasnosti klijenta koji želi na primer kredit, provere podaci koje eUprava ima, recimo iznos uplaćenih poreza i doprinosa od poslodavca, na osnovu čega bi se odmah utvrdila zarada klijenta kao i poslodavac i klijent u opšte ne bi morao da dostavlja potvrdu o zaposlenju i visini primanja koju sada sve banke traže. Prilično olakšava klijentu, priznaćete. Realizaciju očekujemo u 2021.

4. eID – Ovo je prilično kompleksna tema, postoji nekoliko inicijativa da se uspostavi jedinstveni elektronski identitet građana (sada je to kvalifkovani potpis, ali zbog komplikovanosti upotrebe ograničen broj građana ga koristi a i ne može da se koristi na mobilnom telefonu). Banke raspolažu velikim brojem uspostavljenih elektronskih identiteta koje bi mogle podeliti sa državom i omogućiti pristup portalu eUprave. Kancelarija za IT i eUpravu sa druge strane promoviše ‘’ConsentID’’ odnosno sredstvo srednjeg nivoa pouzdanosti na mobilnom telefonu koje će u buducnosti omogućavati potpisivanje kvalifikovanim sertifikatom u ‘’cloudu’’, što ima potencijal da postane masovno sredstvo digitalnog identiteta i elektronskog potpisivanja. Sa velikom pažnjom pratimo razvoj ove inicjative koja će omogućiti masovno korišćenje digitalnih servisa i usluga celom društvu.

Unapređenjem naših usluga na ovaj način verujemo da ćemo olakšati svakodnevicu klijentima i doprineti celokupnoj slici inovacija u Srbiji.

Piše: Aleksandar Blagojević, menadžer onlajn ekspoziture OTP banka Srbija.

(Telegraf.rs/PR)