Banke u Srbiji obećavaju online keš kredit bez papirologije – evo šta se ZAISTA krije iza ove reklame!
Oglasi banaka poslednjih meseci sve češće obećavaju “keš kredit bez odlaska u banku, bez kreditnog biroa i bez dokumentacije”. Na prvu loptu zvuči savršeno: par klikova na telefonu i novac je na vašem računu. Ali u praksi stvari stoje drugačije.
Za odobravanje bilo kog kredita, pa i onog “online”, banke moraju da provere vašu kreditnu sposobnost, što podrazumeva uvid u Kreditni biro i vaše finansijsko stanje. Čak i ako ne traže da lično donesete potvrde o zaposlenju ili izvod sa računa, te podatke banka povlači sama, jer je zakonski obavezna da proveri da li ste u mogućnosti da otplaćujete dug. Drugim rečima, “bez kreditnog biroa” ne postoji – to je samo marketinška fraza.
Teme za vas
Ovaj deo Beograda je fenomen: Kvadrat upola jeftiniji nego u centru, a kvalitet života neuporediv
Vinogradari u komšiluku na kolenima, ceo sektor se urušava: Evo odakle dolazi grožđe koje kupujemo na PIJACI
Takođe, “bez dokumentacije” obično znači samo da ne morate vi da skupljate papire, već banka sama pribavlja potrebne podatke od poslodavca, Poreske uprave ili iz Kreditnog biroa. Iza kulisa se dakle odvija standardna procedura, a klijent dobija iluziju jednostavnosti.
Uz to, online krediti gotovo uvek dolaze sa višim kamatama i dodatnim troškovima obrade, jer banka preuzima veći rizik kada odobrava pozajmicu bez klasičnog procesa razgovora i uvida u celu dokumentaciju. Zbog toga se često dešava da “brz i lak” kredit na kraju bude skuplji od onog dobijenog starim putem, uz malo više papirologije.
Skriveni troškovi iza obećanja
U Srbiji su već pokrenute stotine hiljada tužbi protiv banaka upravo zbog načina na koji se obračunavaju i naplaćuju takse i naknade, posebno kod kredita. Vrhovni kasacioni sud još 2018. godine dozvolio je bankama naplatu troškova obrade, ali samo ako su jasno i nedvosmisleno navedeni u ponudi. Problem je što u praksi to često nije slučaj.
Korisnici se najčešće žale na mesečne naknade za održavanje računa koje iznenada poskupe nakon promotivnog perioda, troškove elektronskog i mobilnog bankarstva, kao i konverzije na bankomatima koje mogu biti značajno nepovoljnije od regularnog kursa. Upravo takvi “nevidljivi” iznosi prave razliku između reklamiranog “povoljnog kredita” i realnog, mnogo skupljeg zaduženja.
Šta ljudi kažu
Na forumima i društvenim mrežama iskustva su sve sličnija.
“Raiffeisen ima godinu dana besplatnog održavanja, a posle toga naplaćuju 250 dinara mesečno. To nije mala stavka ako račun retko koristite,” piše jedan korisnik.
Drugi kaže: “Platio sam skoro 2.000 dinara mesečno za račun u Halkbanci: održavanje, elektronsko bankarstvo, mobilna aplikacija – sve skupa. Tek kada sam prešao u drugu banku shvatio sam koliko sam preplaćivao.”
Poseban problem imaju putnici u inostranstvu. Jedan od njih objašnjava: “Na bankomatu u Grčkoj ponuđena mi je opcija da prihvatim konverziju. Da sam kliknuo, platio bih mnogo skuplje. Srećom, odbio sam i kurs preko kartične mreže je bio daleko povoljniji.”
Transparentnost ili trik
Glavni problem nije nužno u tome što banke naplaćuju usluge – već u tome kako ih predstavljaju. U reklamama se ističu niske kamate, “gratis” vođenje računa ili “brzi online krediti”, dok se pravi troškovi guraju u fusnote i sitna slova. Potrošači, privučeni jednostavnom pričom, potpisuju ugovore bez potpunog razumevanja svih stavki.
Zakonski okvir nalaže da sve naknade moraju biti jasno objašnjene, ali praksa pokazuje da se to neretko zaobilazi. Zato je ključna pažnja klijenata: detaljno čitanje ugovora, praćenje iskustava drugih i proveravanje svakog detalja pre nego što se povuče potez koji obavezuje na godine otplate.
Ko zapravo plaća cenu
Banke zarađuju upravo na “skrivenim” troškovima, a potrošači su ti koji ih plaćaju. Ako naknada nije jasno definisana, građani imaju pravo na prigovor, pa čak i na povraćaj sredstava putem suda. Ipak, dok se stvari ne urede do kraja, ostaje na vama da pazite.
Jer ono što se reklamira kao “besplatno, brzo i bez birokratije” u stvarnosti često postaje obaveza koja vas košta mnogo više nego što mislite. A sitna slova, koja svi preskačemo, na kraju se pokažu kao najskuplja stavka.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Građani Srbije se ozbiljno zagrejali za kredite: U avgustu su se zadužili dodatnih 187 miliona evra
Novi način plaćanja u trgovinama ubrzano osvaja svet, a Hrvati su ga prvi probali: Struka ima 2 zamerke
Hrvatska zakonom uvodi besplatne bankarske račune – da li je sličan model moguć i u Srbiji?
Kako da realizujete svoje planove: Vi planirajte, a AikBank keš kredit Vam omogućava da to i ostvarite
Video: Novi REDI program - "Roma Business Boost"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Bora i Dragan posadili 100 hiljada sadnica paprike! Jedan plod i do 300 grana: "To je naše crveno zlato"
Kuća na placu od 12 ari prodaje se 10.000 evra! Ima priključke za struju i vodu: Cena može i po dogovoru (FOTO)
Banjska voda potpuno besplatna, a smeštaj od 700 dinara! Leči probleme sa vidom: Poznata je još i pod ovim nazivom
