• 1

Kako da ne kupite "mačku u džaku" preko Fejsbuka ili Instagrama? Jedna zlatna norma otklanja sumnju

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan prava potrošača, koji odoleva vremenu punih 38 godina. Koliko ste upućeni u svoja prava, posebno prilikom kupovine preko interneta?

  • 1
instagram

Foto: Freepik

U znak Svetskog dana prava potrošača, danas ponovo otvaramo uvek aktuelnu temu vezanu za zaštitu od prevara na internetu - prilikom kupovine.

Iako internet prevara nije tako retko vezana i za same sajtove firmi koje prodaju određenu robu/uslugu, čini se da je njeno "žarište", ipak, na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram.

Broj prevara je učestaliji u poslednje vreme, jer je e-trgovina doživela bum, i ta dominacija traje već 12 meseci. Potrošači sve češće kupuju "iz fotelje", kako zbog toga što u mnogim delovima sveta neesencijalne prodavnice nisu radile (ili ne rade i dalje), tako i zbog straha od zaraze.

Ovo su neka opšta pravila koja bi trebalo da sledite, kako biste se zaštitili od prevare na mreži:

Proverite da li je prodavac registrovan

O tome malo ko razmišlja kada kupuje, uglavnom odeću, preko popularnih društvenih medija, međutim, ta stavka je od presudnog značaja. Dobar deo internet prodavaca ne poštuje Zakon o elektronskoj kupovini, i zanemaruje činjenicu da svaka norma koja važi za fizičku kupovinu - važi i za elektronsku.

Nažalost, broj potrošača koji se javljaju potrošačkim organizacijama (UZPV i NOPS), u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Zato postoji i Crna lista prodavaca, na kojoj se nađe svako ko ne ispuni sledeće kriterijume:

Trgovac koji posluje preko interneta je u obavezi da na vidnom i dostupnom mestu, u skladu sa članom 6, Zakona o elektronskoj trgovini, naznači: poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda (koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove).

Online shoping, soping, kupovina preko interneta

Foto: Shutterstock

Ovo je sve važno u slučaju da dobijete oštećen proizvod, ili narodski rečeno - bezbedna metoda da ne kupite "mačku u džaku", budući da je onlajn kupovina koliko god bila jednostavna, toliko i "zamršena". Niste u mogućnosti da uživo vidite proizvod, da ga isprobate, a nakon što ga preuzmete i platite kuriru - onda je često kasno.

Treba pomenuti i da registrovane firme koje prodaju preko Instagrama, mogu da reklamiraju svoje proizvode regularno, odnosno da na vidno mesto stave cenu i opis proizvoda. U suprotnom, verovatno ste došli u situaciju da vam trgovac piše: "Poslaćemo vam cenu u dm".

Mogu li kazne da spreče nepoštenu prodaju?

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, sankcije za neregistrovane prodavce, za fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu iznose od 50.000 do 150.000 dinara, dok kazna za preduzetnike ide do 500.000 dinara. Za pravna lica, kazne se kreću od 300.000 pa do čak 2.000.000 dinara.

Prema analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), oko 17,2 odsto preduzetnika i firmi u Srbiji nije registrovano, a među njima su i prodavci sa Instagrama i Fejsbuka koji preprodaju robu, ili žele da unovče svoj ručni rad. Ipak, neki stručnjaci smatraju da bi Zakon u neku ruku trebalo da bude fleksibilniji, barem za početnike.

Video: Kako građani Srbije mogu da zaštite lične podatke?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke