Oni su spremni da pokrenu biznis u našoj zemlji: Srbi u Austriji i Nemačkoj imaju i 40.000 evra
Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji
Ljudi sa ovih prostora koji žive u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj imaju od 23.000 do 40.000 evra kupovnu moć. Oni se više i ne smatraju "gastosima".
Oni koji žive generacijama u ovim zemljama više ne odgovaraju klasičnom klišeu „gastarbajtera“, jer su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.
Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 evra do 40.700 po osobi, koja voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim nacijama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.
Ovi podaci objavljeni su na portalu statista.com, globalnoj biznis data platformi broj jedan u svetu.
Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.
Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.
Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji. Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.
Veliku kupovnu moć dijapore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak NBS (Narodne banke Srbije) o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019., pre pandemije COVID-19, iznosile EUR 1,89 milijardi, što je 54,09% ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (EUR 3,5 milijarde). Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.
Video: Vlasnik restorana odlučio da pozlati svoja jela: Da li ste za jedan zlatni odrezak?!
(Telegraf Biznis)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Radnica
Ja svakog meseca saljem za izdrzavanje svoje porodice 500 e u Srbiju,plus godisnji odmor kada se kupuje sve neophodno....iskreno,najsrećnija sam kada zaradjen novac u Nemačkoj potrošim u mojoj divnoj Srbiji. Naravno,vec je investirano u nekretnine i biće toga još...nikada mi nije palo na pamet da kupujem nešto u Nemačkoj.
Podelite komentar
Sono Io
Italija, kupio stan u gotovini i verovatno jos jedan merkam, turistima da iznajmljujem. Srbija, nije realno ocekivati da neki ozbiljno istu shvate, dok se ne uredi drustvo. Vise se ne vracaju ni penzioneri, ne znaju kada ce im neki lokalni sa carapom preko glave, uleteti u kucu. Uredjivanjem drustva, osetice se i priliv novca.
Podelite komentar
Luka
Otišao sam zato što mi je bilo lepo u Srbiji i nisam mogao da sastavim kraj s krajem....Ali oped sve što zaradim donesem i potrošim u Srbiji. Iako mogu da kupim i kucu i stan ovde NE ŽELIM. U Srbiju kad dodjem ne baškarim se i ne razbacujem kao što mnogi možda misle a nit se širim nit gradim preterano puno...Jedino sto radim je obilazim banje manastire jezera dodjem i opustim se bez velikog razbacivanja.
Podelite komentar