100, 500 ili 1.200 evra od države donelo bi vam sreću, ali ne i posao

Foto: Shutterstock

Otkako su države počele da u paketu mera odvajaju i svotu koja je samo za građane, govori se i o tome da li to liči na univerzalni osnovni prihod.

Mi smo vam objasnili razliku između te opcije i stimulacije od strane države, kao i to da li je realno da zadržimo 100 evra od države i posle korone.

Sada međutim, treba istaći da, iako univerzalni prihod dosnosi sreću, on ne donosi novi posao.

Značajna studija sprovedena u Finskoj pokazuje da davanje besplatnog novca nezaposlenima ne pruža podsticaj tržištu rada za koje su se neki nadali. Ali to svakako utiče na nivo sreće.

Glavni zaključci sugerišu da osnovni dohodak poboljšava mentalno blagostanje i čini sigurnijim one koji ga primaju zbog njihovih finansija.

Interesovanje za koncept ponovo se intezivirao otkako je korona uništila milione radnih mesta širom sveta, oduzevši mnogima zaradu za život. Čak i u Finskoj, nordijskom bastionu blagostanja, kriza Covid-19 nadvladala je sistem naknada za rad bez posla. Brojni ekonomisti, uključujući nobelovca Angusa Deatona, tvrde da neki oblik osnovnog dohotka treba da se uvede u borbi protiv nejednakosti bogatstva.

U Finskoj, premijerka ne planira da uvede osnovni dohodak kao takav. Umesto toga, njena koalicija sa pet stranaka želi da se pozabavi negativnim porezom na dohodak, pri čemu će primaoci sa niskim primanjima prestati da plaćaju porez vladi i umesto toga primiti uplatu.

Državna ministarka za socijalna pitanja i zdravstvo Aino Kaisa Pekonen rekla je da se poslednji rezultati studije „takođe mogu koristiti u reformi sistema socijalnog osiguranja“.

Podsetimo, učesnici studije dobijali su 560 evra (600 dolara) mesečno. Oni koji su uključeni bili su deo nasumično izabrane grupe od 2.000 nezaposlenih osoba starih između 25 i 58 godina. Oni su od 2017. do 2018. dobili besplatni novac od države.

"Ovo je bila velika šargarepa i vidimo da nije u potpunosti funkcionisala", izjavila je Kari Hamalainen, iz Instituta za ekonomska istraživanja. Primena univerzalnog osnovnog dohotka za sve građane „bila bi skupa. Da imamo univerzalni osnovni dohodak, morali bismo da uvrstimo oporezivanje “, a na osnovu tih rezultata„ bilo bi neodrživo “.

Prvobitni cilj finske studije bio je da se istraže novi načini raspodele socijalne sigurnosti u svetu u kojem je više radnika ugroženo automatizacijom, i koji su gubili posao na tradicionalnim poslovima od devet do pet. Mnogi smatraju da je sistem naknada za nezaposlene previše rigidan i boje se da odvraća ljude od privremenog ili honorarnog rada.

Preliminarni rezultati već su odagnali ideju da će primaoci besplatnog novca raditi manje.

Prve godine je 18% učesnika studije pronašlo je posao, otprilike u skladu sa kontrolnom grupom. U drugoj godini je radilo 27% onih koji su primali osnovni dohodak, samo 2 procentna poena više u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati u 2018. godini pomalo su iskrivljeni modelom koji je uvela vlada kako kažnjava ljude bez posla koji nisu aktivno tražili posao.

Da li biste vi tražili posao i pored redovnog čeka od države?

(Telegraf Biznis)