• 28

Oni su spremni da pokrenu biznis u našoj zemlji: Srbi u Austriji i Nemačkoj imaju i 40.000 evra

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji

  • 28
Beč srbi kupovna moć

Foto: Pixabay, statista.com

Ljudi sa ovih prostora koji žive u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj imaju od 23.000 do 40.000 evra kupovnu moć. Oni se više i ne smatraju "gastosima".

Oni koji žive generacijama u ovim zemljama više ne odgovaraju klasičnom klišeu „gastarbajtera“, jer su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.

Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 evra do 40.700 po osobi, koja voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim nacijama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.

Ovi podaci objavljeni su na portalu statista.com, globalnoj biznis data platformi broj jedan u svetu.

Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.

Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.

Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji. Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.

Veliku kupovnu moć dijapore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak NBS (Narodne banke Srbije) o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019., pre pandemije COVID-19, iznosile EUR 1,89 milijardi, što je 54,09% ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (EUR 3,5 milijarde). Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.

Video: Vlasnik restorana odlučio da pozlati svoja jela: Da li ste za jedan zlatni odrezak?!

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Xxx

    Svaki gastarbeiter je podigao privredu srbije svakim eurom ili frankom koji je poslao ili ulozio u srbiju.licno sam u srbiji ostavio za poslednjih 5 godina 100 000 franaka.a mogao sam i da ne ostavim u srbiji.tako da svako ko pljuje po ljudima koji zive daleko od srbije nek stavi prst na celo i nek malo razmisli koje beneficije ima drzava od nas.

  • Nisamgastoz

    Do pre desetak,možda i nešto više vremena,naši gastozi su ovde u Srbiju pravili kuće,pogotovo požaravački kraj D.Milanovački,pravili kuće veća od veće,ulagati novac u privredu nisu smeli,mnogo je lopova i prevaranata u Sbiju,zakoni odvajkada,nesugurni i nerealni,sa mnogo rupa,a narod u Srbiju obožava da pronalazi rupe u zakonu,a i nakotilo se mnogo onih koji ti dođu na vrata i traže reket ili ode sve u vazduh,ali i život ode u vazduh,zato naši ljudi ne donose više pare i ne ulažu ni u kuće,ali u zadnje vreme ulažu u stanove po većim gradovima,manje su izloženi javnosti,ali ni to nije sigurno,niko nezna štaćese desiti ako ova sadašnja vlast ode,doćiće opet neki žuti sa svojim pajtosima za reketiranje,na žalost ali je tako

  • Nenad

    I mi bismo voleli da trosimo al nemamo

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke