Kako s dnevnim minimalcem pregurati radni dan na poslu: Izašli smo sa 139 dinara u džepu

Foto: Telegraf.rs

Koliko vredi jedan radni sat? Država prepoznaje da je najniža cena rada 184,9 dinara, a to je, nažalost, i realnost mnogih radnika koji preživljavaju sa čuvenim "minimalcem".

Teme za vas

Jedan radni sat - koliko je to samo utrošene energije, zdravlja, intelektualnog i fizičkog napora da biste u novčaniku imali 185 dinara više. Šta može da se kupi za taj novac. U stvari, kako može da se preživi uopšte dan sa 1.479 dinara, koliko se zaradi za osam sati?

Ne deluje tako malo kada se sabere, ali... Pokušali smo da proverimo koliko bi nam ta svota novca potrajala samo neposredno pre i tokom radnog vremena, za ishranu i dnevne potrebe. Stavili smo na sto tačno toliko para i otpočeli dan - bez štednje, ali i bez rasipanja.

Na kraju radnog dana ostalo nam je toliko novca da posle posla možemo samo da večeramo u pekari ili kupimo paklicu jeftinijih cigareta!

Da bismo pokrili druge troškove - odeću, obuću, sredstva za higijenu i slično, trebao bi nam bar dupli minimalac. Jer, ispadne da sve što zaradimo možemo, bez mnogo baškarenja, da potrošimo samo tokom boravka na poslu. Da li se onda uopšte i isplati da radimo za minimalac ili da sedimo kod kuće?

Naravno, u praksi su stvari malo drugačije. Ali to znači da oni koji primaju minimalac bukvalno ne mogu da odu na kafu sa kolegom, već moraju da je kuvaju u džezvi. Hrana koju kupuju mora biti jeftinija, a samim tim i manje hranljiva, jer kuvani obrok ne može da zameni rol viršla, sendvič ili salama među kriškama hleba.

Opcija da se hrana nosi od kuće je realna, ali i tu hranu je potrebno kupiti, spremiti i čuvati je u frižideru.

Reklo bi se , možda, da su neke stvari sa spiska koji smo napravili višak. Definitivno jesu, možda su i nezdrave, ali - svako voli da popije kafu, sok i pojede slatkiš, pa smo uzeli u obzir da su i te stavke, ipak, deo umerenih dnevnih troškova prosečnog čoveka.

Dnevnicu od 1.479 dinara stavili smo na sto. Iskreno, to jeste velik novac da bi se potrošio samo na poslu, ali, uzeli smo u obzir da baš ništa nismo poneli od kuće...

U 8.30 svratili smo u supermarket. Trebalo je doručkovati. Uzeli smo jedno pecivo od 99 dinara, jogurt, vodu od 0,75 litara i vlažne maramice na akciji. Pažnju nam je privuklo i belo grožđe, pa smo jedan bogatiji grozd stavili u kesu i podelili ga s kolegama. To je sve koštalo 410 dinara. Preostalo je još 1.069.

Oko 11.20 izlazimo na kratku pauzu, a jedna koleginica poziva nas na kafu. Uzimamo u korporativnom kafiću dva "nesa" i plaćamo račun 240 dinara. Dobro, možda će neko sutra častiti i nas, ali ovoga puta mi smo imali "sitno". Sada na stolu imamo 829 dinara.

Vreme je ručku. Odlazimo u menzu oko 13.30. Uzimamo porciju belog mesa, proso kao prilog i jednu salatu. Račuin - 440 dinara. Ostaje nam još 389!

Vreme je za užinu, a nama se baš jelo nešto slatko. Uzimamo jedan sok i čokoladicu na automatu, a na displeju piše 170 dinara, dok na stolu ostaje 219.

Pred kraj smene uzimamo još jednu vodu od pola litre i to staje 80 dinara. Kući krećemo sa 139 dinara u džepu.

Nažalost, od ove dnevnice (dakle pet puta po 1.479 dinara) živi veliki broj ljudi. Procena je da minimalnu zaradu prima oko 350.000 radnika u Srbiji, a upravo čekamo da počnu pregovori oko novog iznosa minimalne zarade.

Ne samo što moraju da prežive dan na poslu, već i da od tih para plate odevanje, usluge zubara, frizera, moraju da kuvaju ručak za sebe i svoju porodicu, kupe ogrev, poprave neki kućni aparat, okreče sobu, kupe poklon najbližima, leče se, sahranjuju.

Pitanje "kako pregurati dan" stalno je na umu. Mi smo se to pitali čak i ako smo znali da imamo taj luksuz da celu dnevnicu potrošimo za samo 8 sati.

(Telegraf Biznis)