Svi osnovni proizvodi u Srbiji poskupeli, skočila i cena turističkih paketa: Ovo su cifre za mesec dana

Ilustracija: Nikola Jovanović

Meso, ulje, energenti, kafa... gotovo da nema namirnice koja nije promenila cenu u prethodnom periodu. U Srbiji su tri namirnice pogurale i inflaciju, a nova statistika pokazuje da su na mesečnom nivou poskupele su sve osnovne kategorije potrošačke korpe.

Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 2,0% jer je, pre svega, sveže povrće poskupelo za 6,4% . Energija je poskupela za 0,6% jer su, pre svega, motorna goriva, usled rasta svetskih cena sirove nafte, poskupela za 0,9%. Usluge su poskupele za 0,4% (0,09 p.p.) jer su, pre svega, turistički paket- aranžmani poskupeli za 5,5% (0,03 p.p).

Naposletku, neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 0,2% (0,06 p.p.) jer su, pre svega, predmeti za ličnu negu poskupeli za 0,8% (0,01 p.p.). Sve osnovne kategorije potrošačke korpe su poskupele i na međugodišnjem nivou.

Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 5,2%, ponajviše zato što je sveže povrće poskupelo za 24,1%: od septembra 2020. do avgusta 2021. sveže povrće je poskupelo za 48,4%. Energija je poskupela za 9,5%, ponajviše zato što su motorna goriva poskupela za 17,1%: od septembra 2020. do avgusta 2021. motorna goriva su poskupela za 20,0%, a pojeftinila su za2,4%. Neprehrambeni proizvodi bez energije su poskupeli za 2,9%, ponajviše zato što su cigarete, zbog povećanja specifične akcize, poskupele za 3,3% u februaru i za 3,2% u julu 2021.

Foto: Printscreen/MAT

Naposletku, usluge su poskupele za 1,6%, ponajviše zato što su komunalno-stambene usluge poskupele za 8,7% od septembra 2020. do avgusta 2021, a pritom nijednom nisu pojeftinile, pokazuju podaci analiza tima Makroekonomske analize i trendovi.

Opšti međugodišnji rast cena je ubrzan od 3,3% u julu na 4,3% u avgustu 2021. usled sledećih promena u potrošačkoj korpi: Prvo, u avgustu 2021. je u većoj meri smanjeno učešće stavki čiji    je međugodišnji rast cena bio ispod donje granice cilja nego što je usporen grupni međugodišnji rast tih cena.

Tako je međugodišnja inflacija u avgustu 2021. ubrzana ne samo u Srbiji nego i u Evropskoj uniji. U julu 2021. sledeće zemlje Evropske unije su imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije: Luksemburg (3,3%), Rumunija (3,8%), Litvanija (4,3%), Mađarska (4,7%), Poljska (4,7%) i Estonija (4,9%). U avgustu 2021, pak, sledeće zemlje Evropske unije su imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije: Belgija (4,7%), Mađarska (4,9%), Estonija (5,0%), Litvanija (5,0%) i Poljska (5,0%).

Srbija je imala nižu međugodišnju inflaciju od šest zemalja Evropske unije u julu, a od pet zemalja Evropske unije u avgustu 2021. Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena10 iznela: 3,1% u Srbiji, a 2,5% u Evropskoj uniji u julu; te 4,2% u Srbiji, a 3,2% u Evropskoj uniji.

Prosečna vs. minimalna zarada

Prema podacima Ministarstva, čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu. Oko 20 odsto obuhvata troškove stanovanja i energente.

Za razliku od prosečne potrošačke, u mini korpi nedostaju med, kačkavalj, burek, čokolada za kuvanje, majonez, gotova supa i čaj, a za oko 40 odsto manje količine kafe, šećera, pavlake, jaja, mineralne vode, začina...U nju ne spadaju ni troškovi za komunalije.

Ako to poredimo za prosečnom platom koja je nešto veća od 64.000 dinara, a gde se radni sat računa od 369 dinara, dolazimo do sledeće računice:

Ptrebno nam je da radimo efektivno 22 minuta da bismo kupili litar ulja, 12 za kilogram šećera. 17 munuta moramo da radimo da bismo zaradili za litar jogurta, za jedno jaje čak dva minuta. Za jednu veš mašinu 10 dana i 3 sata, za LCD TV 6 dana.

(Telegraf Biznis)