Pažljivo kada kupujete ove proizvode: Šećer, piljevina, lažno poreklo... Šta je sve po sredi?

Potrošači su često na meti neke vrste obmana u kupovini, stoga treba pažljivo čitati deklaraciju i kupovati proizvode kod proverenih trgovaca/proizvođača.

Telegraf Biznis je više puta pisao o tim vrstama prevare, bilo da se radi o ribi ili slanini, a posebno o medu - koji je "najpodložniji" tim manipulacijama. 

Teme za vas

Edukovali smo vas o tome kako da prepoznate lažni med, ali ova namirnica nije jedina sporna, i takve obmane nisu prisutne samo u Srbiji.

Naime, i strani mediji pišu o tome da prevare sa hranom koštaju prehrambenu industriju između 10 i 15 milijardi dolara svake godine.

Ovo su neki od najčešće falsifikovanih proizvoda.

Med (1) je svakako jedna od namirnica kod čije se proizvodnje najviše lažira. Nažalost, mnogi proizvođači dodaju šećer ili ga mešaju sa jeftinim kukuruznim sirupom, jer je sama proizvodnja meda zahtevnija.

Takođe, maslinovo ulje (2) je podložno ovakvoj vrsti prevare, tako da ono koje se deklariše kao italijansko - često to nije. Zapravo, dešava se da se ono samo puni (u flaše) u toj zemlji, a da stiže iz manje poznatih krajeva i neretko je razređeno s drugim uljima. Obratite pažnju na cenu: ako je niža nego što bi "trebalo", nešto je sumnjivo.

Verovali ili ne, kultni sir parmezan (3) je bio glavna "zvezda" afere iz 2016. godine, kada su kod proizvodnje parmezana, multinacionalne kompanije Kraft Heinz, otkriveni tragovi piljevine u pakovanjima. O tome je pre sada već šest godina pisao i Blumberg.

Foto: Shutterstock

Inače, sredinom prošle godine smo pisali o tome zašto je parmezan tako cenjen, zašto košta, gde se i kako pravi original.

Studija Univerziteta u Gvelfu pokazala je da je čak 32 odsto ribe (4) koja se prodaje u Ontariju pogrešno označena. Uzroci variraju između slučajeva pokušaja da se jeftinija riba proda kao skuplja, pa do nedoslednih propisa o označavanju.

(Telegraf Biznis)