Dinarski štediša dobija 300 evra više od deviznog: Kako najbolje da štedite

Štednja stanovništva je nastavila da raste i tokom 2021. godine uprkos produženoj pandemiji praćenoj eskalacijom globalne energetske krize i inflatornih pritisaka, a štednja u domaćoj valuti se i u takvim okolnostima pokazala isplativijom od devizne.

Upotreba dinara u finansijskom sistemu u protekloj godini bila je na najvišem nivou od kada se dinarizacija prati (2008. godine), što je značajan pokazatelj rastućeg poverenja u domaću valutu.

U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta. Devizna štednja u istom periodu takođe beleži rast.

Održanju makroekonomske stabilnosti u uslovima pandemije i rastuće neizvesnosti na svetskom robnom i finansijskom tržištu doprinele su pravovremene i odmerene mere koje je Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom preduzimala, u cilju obezbeđenja likvidnosti, efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta, povoljnijih uslova finansiranja, očuvanja kreditne aktivnosti i podrške privredi i građanima.

Zaoštravanje svetske krize izazvane pandemijom pod uticajem poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cene energenata odrazilo se na pojavu globalnih inflatornih pritisaka. U takvim okolnostima Narodna banka Srbije je očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja predstavlja snažan faktor cenovne stabilnosti. Na pojačane inflatorne pritiske Narodna banka Srbije reaguje adekvatnim merama monetarne politike – postepenim povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama i procenta povučenih viškova dinarske likvidnosti putem ovih aukcija.

Devizne rezerve su povećane i krajem prošle godine su dostigle 16,5 mlrd. evra, uz povećanje rezervi zlata na rekordnih 37,3 tona. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita.

Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine, potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Na veću isplativost dinarske štednje uticao je prevashodno uređen makroekonomski okvir - monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, NPL na niskom nivou, umeren nivo javnog duga. Dalje, kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti.

Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio blizu 36.000 dinara (preko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša, koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.

I u budućem periodu Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i podstiče rast štednje u dinarima, sprovodeći redovne polugodišnje analize njene isplativosti, što će doprineti daljem unapređenju procesa dinarizacije.

(Telegraf Biznis)