Obeležavamo Svetski dan štednje: Provereni trikovi za više novca u džepu

Danas, 31. oktobra, obeležava se Svetski dan štednje, koji ove godine, čini se, dobija još više na značaju jer je ceo svet na prekretnici: glavno pitanje je možemo li i kako prebroditi aktuelnu krizu i inflaciju?

Prema poslednjim procenama MMF-a, azijsko-pacifičke zemlje mogle bi izgubiti više od 3,0 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ako se trgovina poremeti u sektorima koje su nedavno pogodile američke sankcije prema Kini.

Teme za vas

Znakovi globalne fragmentacije pojavili su se tokom američko-kineskog trgovinskog rata 2018, ali je stvar dodatno eskalirala zbog rata u Ukrajini. Evropski mediji su ovih dana pisali o tome kako bi nova Putinova odluka mogla uticati na dalji rast cena počev od danas, i svuda se, generalno, oseća napetost.

Kao i uvek, ceh plate građani, domaćinstva, i to oni koji su na rubu egzistencije.

Narodna banka Srbije (NBS) je izvestila da građani ove godine više štede, te da je dinarska štednja isplativija od devizne. O tome govori i činjenica o porastu štednje u prvoj polovini 2022.

"Analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti, na šta utiče postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje", navela je NBS.

Takođe je istaknuto da je u poslednjih deset godina dinarska štednja povećana gotovo pet puta.

Foto: Shutterstock, A. Nalbantjan

Konkretno, dinarski štediša koji bi od juna 2021. godine štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u junu 2022. godine preko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima.

Šta je sa kamatama na štednju?

Podizanje referentnih kamatnih stopa je svakako loša vest za kreditno zaduženo stanovništvo, jer svako povećanje automatski podiže i kamate na kredite. Ali, sa druge strane, to je odlična vest za one koji u ovom momentu u banci imaju ušteđevinu, jer se istovremeno podižu i te kamate.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je kamata za dinarsku štednju sa 1,38 odsto skočila na 3,13 odsto krajem avgusta, što opet ukazuje da se danas najviše isplati štedeti u domaćoj valuti.

Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova koje sprovode i Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije, kao i posledičan rast kamatnih stopa na sve finansijske proizvode, pa i na štednju, nesumnjivo doprinosi većoj atraktivnosti štednje i njenom rastu, rečeno je iz NBS.

Treba da znate i da su kamatne stope na štednju u evrima - niže.

Foto: Shutterstock

A u danima kada se cene menjaju maltene svakodnevno, zaista je izazov uštedeti novac. Možda vam, ipak, ove taktike budu od pomoći.

5 top trikova za uštedu novca u 2022.

1. Jedan od najstarijih monetarnih trikova je budžetiranje ili planiranje potrošnje. Ništa novo, ali svakako veoma moćno "oružje" ako treba da uštedite novac, posebno u kratkom roku. Pravljenje plana o racionalnom raspoređivanju finansija i periodično preispitivanje - jesu dva ključna faktora.

Ako dosad niste probali ovu metodu, najlakše je da prihode podelite u 3 smera, tokom 12 meseci: 50% odlazi na važne, fiksne troškove (kirija, računi, hrana), 30 posto novca je opredeljeno za hobi, aktivnosti, odeću/obuću, dok je ostatak - 20 odsto - namenjeno otplati duga ili za izgradnju finansijskih sredstava štednje.

2. Nabavka hrane čini ogroman deo budžeta, posebno u vreme kada cene nekontrolisano rastu. Na namirnicama možete donekle uštedeti ako pratite akcije, kupujete velika pakovanja jer su isplativija, te ako kupujete proizvode matičnog brenda nekog supermarketa.

Osim toga, smanjite poručivanje hrane, direktno ili putem aplikacija, i više se hranite kod kuće. Imajte na umu da su i ugostitelji značajno povisili cene, te da bi te usluge sada mogle ozbiljno da vam "jedu" budžet. Nekima je čak i kafa postala luksuz.

Foto: Freepik

3. Dobar stari i provereni trik je da češće koristite keš nego karticu. Naime, istraživanja potvrđuju da ljudi ustvari troše više novca — često, znatno više novca — kada kupuju platnom/kreditnom karticom nego kada koriste gotovinu. I to ima smisla. Gotovina je opipljiv komad papira, koji ima određenu vrednost. Kada date keš, automatski imate manje "papira" u novčaniku i toga ste i te kako svesni. Takođe, kad god možete izbegavajte plaćanje na rate, kako ne biste upali u začarani krug potrošnje na odloženo i provlačenje kartice "bez razmišljanja".

4. Odredite prioritete za svaki mesec. To će vam pomoći da se bolje krećete u zoni novca kojeg više niko nema na pretek. Tačnije, oni koji ga imaju, i ne razmišljaju o štednji. Dakle, planirajte najpre kratkoročno, a tek onda dugoročno, jer će to biti jednostavnije i produktivnije.

Recimo, trebaju vam i patike, i novi ranac i nešto treće... Ali, šta je od toga primarno? Odgovor će se javiti sam. Hitnu kupovinu obavite tog meseca, a ostalu "prebacite" za sledeći.

5. Uvek je dobro pitati stručnjaka za savet. Raspitajte se kod svog savetnika u banci ili zakažite sastanak sa finansijskim savetnikom. Nekada nismo svesni grešaka koje pravimo na putu ka uspešnoj štednji, tako da malo profesionalne pomoći nije na odmet. Raspitajte se o najboljim uslovima i pogodnostima, i što je najvažnije - budite svesni kolika su vam primanja.

(Telegraf Biznis)