Šoping ludilo počinje: Kako je nastao Black Friday i šta u Srbiji kaže zakon o popustima

Foto: Shutterstock

Crni petak ove godine "pada" 25. novembra, a sniženja širom sveta su već počela.

Trgovci u Srbiji su poslednjih nekoliko godina prihvatili tradiciju koja je došla sa Zapada, i približili se evropskoj praksi kada je reč o velikim popustima.

Očekuje se i rast online prodaje, što neki vide kao veliki izazov za male prodavnice.

Već danima traje mahnito oglašavanje sniženja cena, ali i pored zaista dobrih ponuda koje se mogu očekivati, stručnjaci kažu da treba biti hladne glave kako bi se probili kroz hiljade onih koje to nisu.

Domaći stručnjaci za marketing upozoravaju kupce da misle na novčanike i ne dozvole da ih zavaraju marketinški trikovi sa popustima koji često baš i nisu onoliki koliko se najavljuje, pa čak ni koliko piše u izlozima.

Nesavesni trgovci mogu da iskoriste dan velikih popusta kako bi nas prevarili, rekao nam je Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

Na primer, nije isto napisati "sniženje" i "rasprodaja". Termin rasprodaja se može koristiti jedino u slučaju kada trgovac zatvara prodavnicu ili kada prestaje da se bavi tom delatnošću.

Ove godine, kada smo suočeni sa velikim poskupljenjima, popusti su još potrebniji. Pojedini tržni centri su čak promenili i radno vreme za sutra pa će vrata za kupce otvoriti sat ranije, u devet umesto u uobičajenih 10 časova.

Udruženja potrošača pozivaju na dodatan oprez prilikom online kupovine sve učestalijih pokušaja zloupotrebe ličnih i kartičnih podataka.

U cilju sigurnog korišćenja kartica i svih njihovih pogodnosti potrebno je edukovati se i informisati se o najčešćim vrstama prevara putem kojih kriminalci nastoje da prikupe i zloupotrebe podatke.

Kako do sigurne kupovine na internetu, čitajte u našem posebnom tekstu.

Kako je ranije za naš portal rekao Dragić, trgovac koji svoju prodaju vrši putem interneta, u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: Poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove.

Kako je nastao praznik kupoholičara i ime Black Friday

Sve do šesdesetih godina prošlog veka Black Friday nije imao ovaj naziv, koji je usvojen tek pre nešto više od dve decenije kada su trgovci pokušavali da motivišu ljude da kupuju petkom još od kraja 19. i početkom 20. veka. U to vreme, bilo je vrlo rasprostranjeno da mnoge robne kuće, kao što su Macy’s i Eaton’s, sponzorišu parade koje su se održavale posle Dana zahvalnosti.

Te parade predstavljale su najveći deo oglašavačkih kampanja uoči Božića, a rezultirale bi time da mnoštvo ljudi ode da kupuje u pomenutim prodavnicama, odnosno robnim kućama.

Vremenom je ova praksa postala odomaćena, nepisano pravilo kog su se pridržavale sve veće robne kuće, koje su odlagale božićne oglašavačke kampanje do nakon Dana zahvalnosti, a posebno do trenutka kada se pomenute parade završe.

Zašto je Crni petak "crn"?

Termin Black Friday čak i kada se pojavio, nije bio popularan još dve decenije. Postoji nekoliko verzija nastanka njegovog porekla, a najverovatnija je ona koja kaže da su mu takav naziv nadenuli policajci, vozači autobusa i taksisti, koji su strepeli od zagušenja u saobraćaju i ogromnog broja ljudi na ulicama nakon Dana zahvalnosti.

Naziv Crni petak odomaćio se među onima na koje su uticale saobraćajne i gužve na ulicama, a "crna“ je bila i subota nakon Crnog petka. 1961. godine jedan gradski predstavnik iz Filadelfije, smatrajući da se pridev "crni“ ne uklapa u pozitivnu poslovnu konotaciju, predlaže usvajanje naziva "Veliki petak“ i "Velika subota“ Međutim, ti nazivi nikada nisu zaživeli.

Amerikancima je ovo tek početak višednevnog šopinga

Sezona prazničnih kupovina u SAD zvanično je počela u četvrtak proslavom praznika Dan zahvalnosti, a nastavlja se danas kada milioni Amerikanaca nagrnu u potragu za ogromnim popustima, zato je Black friday uvek prvog petka posle Dana zahvalnosti.

Iako trgovci računaju na oporavak prodaje zbog zastoja koji je trajao prethodnih meseci, oni promatraju stanje i izvan okvira ekonomskih podataka, smišljajući načine kako da povećaju prodaju i preteknu druge trgovce.

Međutim, činjenica je i da taj trend u SAD polako jenjava u odnosu na godine ranije, a u Srbiji, čini se, tek sad doživljava ekspanziju. Međutim, čini se da ga tumačimo na naš način. Pa tako popusti traju samo taj dan, ili eventualno tri, dok popusti ne idu mnogo dole od stalnih cena.

Vremenski pritisak i ograničene zalihe

Ograničeno vreme za kupovinu, sat koji otkucava, osmišljeno je kako bi kupci bili pod pritiskom da kupuju brzo, pre nego što dobro razmisle. Ako nemate vremena za istraživanje tada nećete sumnjati da nešto nije u redu s ponudom. Zbog toga stručnjaci kažu da je važno ranije proveriti da li je moguć besplatan povraćaj proizvoda.

Foto: Shutterstock

Stvari nisu uvek povoljne kada im dodate troškove dostave. Takođe, treba proveriti koji je rok dostave jer se može dogoditi da neznatno jefitniji proizvod iz Kine čekate beskonačno.

Isto tako se savet je da se ne plaća unapred ili na internet stranicama koje vam nisu poznate jer bi mogla biti reč o lažnim ponudama. I na kraju, kada završite s kupovinom, izbrišite kolačiće kako bi otežali trgovcima da naprave sveoubuhvatne profile vaših potrošačkih navika.

Dan nakon Crnog petka, u SAD-u se obeležava Subota malih preduzetnika ili Small Business Saturday. Sajber ponedeljak (Cyber Monday) odvija se dva dana kasnije i podrazumeva sniženja za onlajn kupovine.

Konačno, najskorije je nastao i Dobrovorni utorak (Giving Tuesday) kako bi se potrošači podstakli da pomognu drugima kroz donacije i volonterski rad.

U Srbiji, oglašavanje prodaje pod nazivom "Crni petak" spada u akcijsku prodaju po Zakonu o trgovini i trgovci su u obavezi su da se pridržavaju zakonskih odredbi koje zabranjuju prividno sniženje cene robe.

Imajući u vidu i uobičajenu praksu da trgovci pred popust neretko podignu cene, budite oprezni i razmislite da li vam i šta zaista treba. To je ujedno najvažniji savet našeg sagovornika Marka Dragića.

(Telegraf Biznis)