5 finansijskih trendova koje je 2022. godina "ubila"

Foto: Shutterstock

Najgora iznenađenja na finansijskim tržištima često nastupe onda kada se - nešto što se "podrazumeva" - odjednom dovede u pitanje — bilo da se radi o rastu cena, funkcionisanju banaka ili o nečemu trećem.

Investitori su imali težak period u 2022. Ali, s obzirom na to koliko je trendova promenilo pravac tokom prošle godine, pravo iznenađenje je to što situacija nije postala još gora.

Teme za vas

The Economist izdvaja top 5 finansijskih trendova koje je 2022. godina "ubila".

Kraj jeftinog novca

Budući finansijski stručnjaci, osvrćući se na 2010. godinu, čudiće se da su ljudi zaista mislili kako će kamatne stope zauvek ostati blizu nule. I 2021. godine ugledne investicione kuće su objavljivale članke sa naslovima kao što su: "Nula: Zašto će kamate ostati niske".

Troškovi pozajmljivanja su decenijama padali. Činilo se da ih je kombinacija globalne finansijske krize iz 2007/09. i pandemije kovida-19 trajno "zalepila" za pod. U 2022. je, međutim, uporno visoka inflacija "razmekšala" taj lepak.

Američke Federalne rezerve krenule su u najbrži ciklus pooštravanja od 1980-ih, podižući ciljni raspon svoje referentne kamatne stope za više od četiri procentna poena, na 4,25-4,5%. FED su, potom, sledile i druge centralne banke. Tržišta očekuju da će stope prestati da rastu 2023. godine, sa vrhuncima između 4,5% i 5% u Britaniji i SAD, i 3% i 3,5% u zoni evra.

Ali, svakako se ne očekuje povratak na nulu.

"Smrt" prolongiranog bikovskog tržišta

Bikovska tržišta ne umiru od starosti: ubijaju ih centralne banke, kaže izreka. Tako je bilo i 2022. godine, iako je duga trka bikova, koja je završena, trajala duže od većine u istoriji svetske ekonomije. Od dubina postfinansijske krize 2009. godine do svog vrhunca na kraju 2021. godine, S&P 500 indeks vodećih američkih akcija porastao je za 600%.

Prekidi tog marširanja – kao što je iznenadni pad na početku pandemije – bili su dramatični, ali kratkotrajni. Ovogodišnji krah se pokazao dugotrajnim. S&p 500 pao je za četvrtinu na najnižu tačku ove godine, sredinom oktobra, a i dalje je u padu od 20%.

Cene akcija su delimično pale i zato što su kamatne stope porasle, što je povećalo prinose na obveznice i učinilo rizičniju imovinu manje atraktivnom u poređenju sa njima. Isti mehanizam je gurnuo naniže i cene obveznica, kako bi uskladio njihove prinose sa preovlađujućim stopama.

Indeksi globalnih, američkih, evropskih obveznica i obveznica tržišta u razvoju opali su za 16%, 12%, 18% i 15%, prema izveštavanju Blumberga. Bez obzira da li cene dalje padaju ili ne, došao je kraj bikovskom tržištu.

Foto: shutterstock.com

"Isparavajući" kapital

Kapital nije bio samo jeftin u poslednjim godinama bikovskog tržišta, već je izgleda bio svuda. Programi kvantitativnog ublažavanja centralnih banaka, osmišljeni tokom finansijske krize za stabilizaciju tržišta, otišli su predaleko tokom pandemije. Centralne banke Amerike, Britanije, evrozone i Japana zajedno su ispumpale više od 11 biliona dolara novostvorenog novca, koristeći ga za prikupljanje "sigurne" imovine, poput državnih obveznica, i za smanjenje prinosa.

To je nateralo investitore da potraže spas u špekulativnijim aspektima tržišta. Zauzvrat, ta imovina je procvetala. U deceniji do 2007, američke firme su izdale 100 milijardi dolara najrizičnijeg duga sa visokim prinosom. U 2010. su, ti dugovi, u proseku iznosili 270 milijardi dolara.

A onda su lane dostigli nivo od 486 milijardi dolara. Međutim, već 2022. je taj kapital opao za tri četvrtine. FED i Banka Engleske su preokrenule svoje programe kupovine obveznica; Evropska centralna banka se sprema da učini isto. Likvidnost se gubi, i to ne samo sa rizične strane tržišta duga. Inicijalna javna ponuda je oborila sve rekorde 2021. godine, prikupivši 655 milijardi dolara na globalnom nivou.

Izobilje kapitala se, naime, pretvorilo u oskudicu kapitala.

Vrednost nadmašuje rast

Trka bikova bila je obeshrabrujuće dobra za investitore koji cene vrednost i koji traže akcije koje su jeftine u odnosu na njihovu osnovnu zaradu ili imovinu. Umesto toga, akcije "rasta", koje su obećavale eksplozivne buduće profite po visokoj ceni u poređenju sa njihovom (često nepostojećom) sadašnjom zaradom, jurišale su napred.

Od marta 2009. do kraja 2021. godine, MSCI indeks globalnih akcija rasta je porastao za faktor od 6,4, što je više nego dvostruko više od povećanja indeksa ekvivalentne vrednosti. U 2022, rastuće kamatne stope su preokrenule situaciju.

Sa stopama od 1%, da biste imali 100 dolara za deset godina, morali biste da danas deponujete 91 dolar na bankovni račun.  Sa stopama od 5%, potrebno je da odložite samo 61 dolar. Kraj jeftinog novca sužava horizonte investitora, primoravajući ih da biraju "instant profite", u odnosu na one iz daleke budućnosti.

Foto: Shutterstock

Kripto zavrzlama

Oni koji misle da kripto nije dobar ni za šta osim za kockanje i sumnjive aktivnosti ne mogu se nadati boljem primeru od pada FTX-a, da to i dokažu. Podsećamo, ova kripto berza je prošla neslavno, bankrotirajući, a njen nekadašnji šef je optužen za prevaru po principu planirane šeme.

Na dan 4. januar 2023. Sem Benkmen-Frid nije priznao krivicu, a sud tvrdi da postoji više od milion žrtava ove epske prevere.

Pritom, čemu da se nadaju drugi kada je FTX, navodno, nekada bila oličenje ove industrije, sa vrednošću od 32 milijarde dolara. Američke vlasti njenu propast sada nazivaju "masovnom višegodišnjom prevarom, a regulatori su upozorili banke na rizike povezane sa tržištem kriptovaluta.

Ako bude osuđen, Sem Benkmen-Frid bi mogao da provede ostatak života u zatvoru.

(Telegraf Biznis)